ПО ЛЕЂИМА СРПСКИХ ОБВЕЗНИКА!Погледајте шта све Србија плаћа Фијату!! | Жиг Инфо

ПО ЛЕЂИМА СРПСКИХ ОБВЕЗНИКА!Погледајте шта све Србија плаћа Фијату!!

Уговор, заједно са свима анексима, протоколима и споразумима о улагању у фабрику Фијата у Крагујевцу ће вероватно бити веома занимљиво штиво економским историчарима када коначно престане да буде строго чувана државна тајна.

У међувремену понешто од државних давања за највећу производну инвестицију у последњих 20 или 30 година за коју се спекулише да је коштала државу око милијарду евра, што кроз субвенције, што кроз натурална давања, што кроз пореска ослобађања за коју је добила трећински удео, може да се види у годишњим финансијским извештајима ове компаније.

Тако се може сазнати да је прошле године држава уплатила Фијату 3,8 милијарди динара, односно око 30 милиона евра, што је не само много само по себи, већ је и за 10 милиона евра више него 2015. године.
Најзанимљивији детаљ у прошлој години је ставка “додатна давања” од 1,26 милијарди динара (око 10 милиона евра) које није било у 2015, а “на основу допуњеног и поновљеног Споразума о заједничком улагању које су склопиле Република Србија, Фиат гроуп Италy и предузеће (ФЦА)”. Паралелно са тим, Фијат је платио држави 1,24 милијарде динара за ПДВ добављача. Тако произилилази да је држава по свему судећи сама себи платила Фијатов дуг за ПДВ на увоз.

Дуга листа повластица

Осим тога, листа подстицаја државе Фијату је прилично дуга. Она обухвата надокнаду доприноса за све запослене у периоду од 10 година, као и неплаћање пореза на зараде. Фијат је ослобођен и плаћања пореза на добит у периоду од 10 година и то почевши од године када је исказана добит. У прошлој години, рецимо, ослобођење од пореза на добит је износило 17,3 милиона, а у 2015. години 31 милион динара.

Ту су и ослобођења од локалних пореза, као што су порез на имовину, порез на спровођење урбанистичког плана или порез за истицање заштитног знака. Ту су и субвенције за инвестиције од 10.000 евра по запосленом. У прошлој и претпрошлој години је држава у кешу исплатила 674,28 милиона динара или око 5,5 милиона евра годишње. Слично је урађено и 2014. и 2013. године.

Једна од значајних ставки у субвенцијама је нижа каматна стопа на кредит од ЕИБ-а захваљујући гаранцији државе. Кредит Европске инвестиционе банке је износио 500 милиона евра. Једну траншу је гарантовала централа Фијата, једну италијанска извозно-кредитна агенција (САЦЕ), а две транше Република Србија. Укупна уштеда по том основу у односу на тржишне каматне стопе је 6,1 милијарда динара или око 50 милиона евра.

На списку је и субвенција државе за обуку запослених, такозвану ФАС тренинг академију, за коју се годишње издваја 12,2 милиона динара, а укупна цифра коју су српски порески обвезници платили и за овај тренинг је близу 100 милиона динара. Такође, Фијат ужива и ниже цене енергије, мада се у билансима не види колико је тачно износила ова субвенција. Првих година рада италијанске фабрике спровођен је и програм замене старо за ново који је финансирала држава.

Није за занемарити ни то што Фијат има ослобођење од плаћања ПДВ-а за увоз алата који су њиховим добављачима потребни за производњу делова за фијат 500л. На конто тога Фијат потражује око милијарду динара од државе.

Што мање радника, то више субвенција

У 2016. години фабрика у Крагујевцу је отпустила 882 запослена, па их је на крају прошле године било укупно 2.405. Ово је последица великог пада у производњи Фијата у Србији. У мају је производња аутомобила у Србији је смањена за 19 одсто у односу на исти месец прошле године, а у првих пет месеци пад износи 10,5 одсто. На све то у Крагујевцу већ неколико дана траје штрајк запослених тако да ниједан аутомобил не силази са траке па ће тек јунски подаци показати пад производње аутомобила, али и укупне индустрије. Производња Фијата учествује у прерађивачкој индустрији са 2,5 до три процентна поена, па ако би застој трајао месец дана, толико би најмање износио пад прерађивачке индустрије. Међутим, због штрајка у Фијату не раде ни кооперанти што ће допринети још већем паду.

Зато су све гласнији они који прогнозирају одлазак Фијата из Србије с обзиром да се ближи истек десетогодишњег уговора закљученог 2009, а са њим и државних субвенција.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж напомиње да не постоји ниједна информација о повлачењу, а да су штрајкови уобичајена појава и у Европи.

„Већ три, четири године најављује се одлазак Фијата, али се ништа не дешава. Ми имамо пад извоза моторних возила, али с друге стране раст извоза других производа као што су аутомобилске гуме. Позитивно је то што је привреда диверсификовала извоз. Такође, није ни свим кооперантима Фијат једини купац“, истиче Чадеж.

Аргументи за тезу да Фијат неће никуда из Србије су и значајна улагања у опрему и производну инфраструктуру у Крагујевцу, као и улагања у обуку радника. Такође ту је и чињеница да је рад у Србији и даље јако јефтин.

Да ли Фијат лажира фактуре?

С друге стране, из године у годину пословни резултати Фијата су све лошији, па је прошле године, према анализи економисте Драгована Милићевића, пословна добит остварена искључиво захваљујући државној помоћи од 3,8 милијарди динара.

– Финансијски показатељи пословања ФЦА Србија указују на пад пословне активности, што је и очекивано јер се исцрпео постојећи пословни модел заснован на овом типу аутомобила. Без нових модела ФЦА практично функционише док траје државна субвенција. Код ФЦА је необично и то што је учешће материјала у приходима 84 одсто, што је непојмљиво у аутомобилској индустрији. Разлог је пре свега набавка компонената по увећаним ценама од зависних друштава Фијата. Увоз делова за аутомобиле, само из Италије и Пољске за потребе Фијата вредан је око 450 милиона према подацима о увозу Србије, а та иста роба је према подацима о извозу из ових земаља у Србију вредна 230 милиона евра – каже Милићевић, позивајући се на базу података о трговини УНЦТАД-а и Трејдмапа.

Према његовим речима, корист од Фијата има само оних 2.400 радника у нето платама које су испод републичког просека.

„Са овим пословима столећа Србија се полако враћа у средњи век. Мој закључак је да Фијат одрађује уговор због тога што му држава покрива главне трошкове и да после тога вероватно следи разлаз. Све пословне и финансијске трансакције говоре да они немају намере да се овде дуже задрже“, песимистичан је Милићевић.

Штрајк за веће плате – напредак

Иван Николић, сарадник Економског института, напомиње да је на врхунцу производње у 2013. години Фијат производио 117.000 возила док је план био преко 150.000. За ову годину план је 85.000 возила.

„Још 2012. године се помињало да се планира у 2017. години редизајн. Сад, баш када истиче аранжман са Фијатом имамо штрајк и претпостављам да је то покушај синдиката да поправи позицију. Ово је и квалитативни напредак, јер су до сада радници у фабрикама углавном штрајковали да задрже места, а сада траже веће плате, као што то раде радници бројних компанија у Европи“, напомиње Николић.

Почели преговори са управом Фијата?

Крагујевац – Производни радници у Фијата наставили су јуче тоталну обуставу рада, током које је, до сада, изгубљена производња више од 3.500 аутомобила. Челници Самосталног синдиката јуче нису били доступни јавности, те су по синдикалним кулоарима кренуле шпекулације да су „неки преговори почели“. Да ли заиста јесу, јуче није могло да се провери.

Подсетимо да радници ФЦА Србија траже повећање зараде са 230 на 315 евра, исплату договореног бонуса за ефикасност за ову годину и надокнаде за превоз, те промену организације производње како би се елиминисала све учесталија пракса да радник, поред својих, истовремено завршава и производне операције колега који су дуже одсутни из фабрике.

Градоначелник Крагујевца Радомир Николић јуче је рекао да разуме захтеве радника, али и да разуме „када нема новца“.

– Разумем захтеве радника, с једне стране, зато што се у Србији и даље доста ради за мало новца. Али, разумем и ситуацију када новца нема, онда треба запети и радити, па ће бити новца – рекао је Николић, напомињући да се град „понудио“ да буде медијатор који ће да споји Владу, синдикат и Фијат.

– До сада нам се нико није обратио са таквим захтевом, али верујем да они имају комуникацију која је неки пут јавна, а неки пут није – рекао је Николић. З. Р.

 

 

 

Милош Обрадовић, Данас

Коментари

Коментари


Препоручујемо

Вучићу, ово је поскупело

За годину дана поскупеле су бројне намирнице, посебно воће, поврће и сухомеснати производи, а не само уље, како је прексиноћ изјавио премијер Александар Вучић. Коментари ...