Све опозиционе странке слажу се да је дошло време да се у Београду организује велики протестни скуп грађана из целе Србије.
Слажу се и да треба испоставити јасне и конкретне захтеве, попут оставке председника Александра Вучића, смене руководства РТС и одржавање фер и поштених избора. Опозиција и организатори протеста слажу се и да те захтеве треба орочити на један одређени период и како тврде постоји критична маса за тај такозвани дан „Д“. Оно у чему се не слажу је што поједине странке, без договора са остатком Савеза за Србију и организаторима протеста „1 од 5 милиона“ својатају протесте и самоиницијативно одређују датум великог грађанског протеста у Београду.
Подсетимо, Синиша Ковачевић, потпредседник Народне странке, ових дана оценио је говорећи у Костолцу и Чачку, да протести грађана не треба да трају 100 недеља, него до 9. маја, Дана победе над фашизмом. Тада би, предлаже он демонстрантима, грађани из целе Србије требало да се окупе у Београду, испред Председништва, ако не буду испуњени њихови захтеви. Ковачевићев страначки колега и први потпредседник Народне странке Мирослав Алексић појашњава за Данас да је неопходна радикализација захтева, будући да режим не реагује на захтеве грађана који већ три месеца протестују широм Србије и наставља да их понижава.
„Сагласан сам са предлогом Синише Ковачевића и мислим да организатори протеста треба што пре да направе прецизан план везано за овај предлог и одмах обавесте грађане. Није ствар у датуму, може бити и било који други дан, само је важно то орочити. Зато сам и позвао организаторе да прихвате идеју, одреде датум и крену са организацијом да цела Србија дође у Београд“, каже Алексић.
И лидер Двери Бошко Обрадовић сматра да треба дати рок властима за испуњење захтева, али о року и самим захтевима, како наводи мора бити постигнут заједнички договор опозиције, синдиката, групе грађана, студената и јавних личности које су подржале споразум са народом. „Ако власт не испуни наше захтеве, онда Србија треба да стане и сви за Београд. А власт нека бира хоће ли да испуни захтеве или да се суочи са народом“, истиче Обрадовић.
Са њим се слаже и функционер Социјалдемократске странке Марко Ђуришић, који и додаје да је сваки предлог добродошао.
Борко Стефановић, лидер Левица Србије, подсећа да захтеви протеста већ постоје, али да су се временом помало изгубили, тако да их треба с времена на време понављати. Он каже да има неколико предлога датума за одржавање великог београдског протеста, али да ништа није коначно док се не договоре опозиционе странке и организатори протеста „1 од 5 милиона“.
„Лично мислим да не треба да чекамо 9. мај и да то треба да урадимо раније. Не треба ни да се вежемо за историју. Ми треба да стварамо историју. Свакако основни захтев треба да буду слободни и поштени избори, ослобађање РТС и РТВ и оставка људи који су отели државу, на челу са Вучићем. Против сам да било ко својата протесте и одређује датум. Мој предлог за дан Д био би 13. април, а да у коначну борбу кренемо одмах и да Ускрс славимо слободни. Али то треба да буде продукт договора“, сматра Јанко Веселиновић, један од оснивача Савеза за Србију. На питање зна ли Савез за Србију може ли у Београд да доведе довољан број људи, он одговара да критичну масу окупљају напредњаци (Александар) Вучић, (Милутин Јеличић) Јутка и (Драгољуб) Симоновић.
Новинар Срђан Шкоро, један од сталних говорника на протестима, каже за Данас да закуцавање датума одржавања великог протеста, на пример за 9. мај није добро, јер се онда поставља питање шта до тада радити.
„Зашто би људи онда шетали и протестовали ако ће се већ окупити тог датума? Није проблем обезбедити такозвану критичну масу, али се поставља питање шта са толико људи где и како их усмерити и шта су њихова конкретна очекивања. Пад Милошевића је извело свега неколико хиљада људи спремних и добро распоређених видљивих и невидљивих. Присуство народа у великом броју као и захтеви су били додатна снага за све. С тим што је Милошевић изгубио најпре изборе па покушао потом да изигра и покраде вољу грађана. Па и тада присуство огромног броја људи на улицама Београда не би било довољно да није било праве организације и контроле над Милошевићевим људима да не почине злочин. Имајући у виду претходна искуства као и чињеницу да се Вучићев систем практично распао и пре званичног краја овога пута би требало доследније спровести промене. Како се не би поновиле грешке које су уследиле после 5. октобра. Мисао о 6. октобру мора постати стварност јер је то управо оно што их окупља на овим протестима“, сматра Шкоро.
Татјана Мацура, функционерка Странке модерне Србије, подсећа да је ова странка још 14. јануара послала захтев организаторима протеста „1 од 5 милиона“ и целокупној опозицији да је потребан један конкретан захтев који сумира све остале мање захтеве, а то је расписивање председничких избора.
„Тада ни Народна странка, чији је представник Ковачевић, али ни организатори протеста нажалост нису одговорили на предлог СМС. Шта се то значајно догодило у међувремену да Народна странка промени мишљење, не знам. Жао нам је што је игнорисање очигледно квалитетних предлога довело до тога да се енергија на улици гуши, а да грађани све чешће доводе у питање смисао вишемесечних шетњи. И даље стојим иза давно изнете тезе да су сујете лидера највећи терет који носимо, без обзира где се ти лидери данас налазе. Јако је важно да за све што опозиција заједнички ради постоји план за сва могућа сценарија, па тако и план шта ако се захтеви не испуне“, закључује Мацура.
Нико од саговорника јуче није био спреман да одговори када ће Савез за Србију и организатори грађанског протеста расправљати о дану Д у Београду, када и које захтеве ће проследити властима. Одговор нисмо добили ни на питање да ли је опозиција спремна на долазак Србије у Београд, али ни шта ће урадити уколико захтеви ни након митинга не буду испуњени.
Станковић: Не постоји критична маса у народу
„Са опозиционог становишта, дакле, становишта Синише Ковачевића, његове странке и коалиције, тај сценарио је политички оправдан. Не верујем да је практично остварив јер нема ни критичне масе у народу, нити је расположење у елити такво да прати Ковачевићев начин мишљења. Ти захтеви могу да буду, као што већ и јесу, општа места опозиционог дискурса. Будући да су извесно неоствариви у ближој будућности, захтеви не треба да буду орочени. Опозицији мимо произвођења политичких и симболичких спектакала на улицама, више треба прави политички рад – нова лица, организација на терену и јединствена и контролисана политичка порука“, сматра политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
Мирјана Р. Миленковић Данас
