уторак, 17 септембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 207

Дронови Пинка нису смели да лете на митингу 1 од 5 милиона

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Шест беспилотних летелица које су, према изјави Жељка Митровића, власника Пинка, омогућиле да ова телевизија уживо емитује програм са митинга 13. априла у центру Београда, летеле су у условно забрањеној зони летења без знања надлежних институција. Такав лет није у складу са законом и угрожава безбедност људи, сматрају стручњаци

 

Грађани који више месеци протестују против режима Александра Вучића широм Србије, окупили су се средином априла испред Дома Народне Скупштине у Београду на великом митингу „Сви као један-1 од 5 милиона“.

Протест је трајао рекордних пет сати, а процена броја демонстраната до данас није утврђена – варира од неколико хиљада, како тврде представници власти, до неколико десетина хиљада колико је избројала опозиција и поједини медији.

На Дедињу, у другом делу града, неколико људи пратило је протест из студија телевизије Пинк, међу њима и Жељко Митровић. Власник Пинка, провладине телевизије са честим негативним кампањама усмереним против неистомишљеника, међу првима је изнео процену да је на скупу било свега седам и по хиљада људи, што је оценио као дебакл опозиције.

Митровићева телевизија је уживо емитовала програм са митинга помоћу беспилотних летелица, такозваних дронова.

„Данашњи дан је обележио потпуни рат информацијама и ми смо се због тога јако добро технички опремили и дигли смо шест дронова у ваздух и имали комплетну слику цео дан“, рекао је Митровић.

Према снимцима које је Митровић приказао, дронови Пинка су надлетали Скупштину града Београда и Пионирски парк код Председништва, снимајући митинг испред Народне скупштине.

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да су Митровић и људи који су за њега снимали пропустили да о лету обавесте Контролу летења Србије и Црне Горе – СМАТСА и Директорат цивилног ваздухопловства, иако без тога нису могли да лете.

Сима Марковић из удружења које окупља људе који користе беспилотне летелице – Националног кластера беспилотних летелица и блиских сектора, рекао је за ЦИНС да се већина оваквих летова не пријави, што је погрешно са становишта безбедности. На тај начин се изврдава закон и држава, као и људи који уредно имају дозволе и плаћају таксе за њих.

„Други летачи који имају дозволу не знају да ти летиш и може да дође до удеса. (…) Летелице које носе камере су тешке. Замислите да вам 3-4 килограма падне са 30 метара висине. Знате који је то ударац. Плус брзина којом је летелица ишла“, рекао је Марковић. Летелице које се сударе, додаје, могу да падну на људе и усмрте их, док елисе летелица могу да одсеку прсте.

 

Наиме, правила налажу да онај који жели да снима из ваздуха, било где у Србији, поред регистроване летелице и положеног теста знања, за сваки лет мора да тражи одређена одобрења.

Из Директората, које има надлежност да доноси прописе и контролише област ваздушног саобраћаја, ЦИНС-у су одговорили да немају податке да су летелице којима је уживо емитован програм на Пинкуимале одобрење за летење, као и да не знају како су настали наведени снимци.

Министарство одбране је такође укључено у процес добијања дозвола јер према Закону о одбрани мора да контролише свако могуће снимање и објављивање снимака војних објеката, наводи Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Пошто се Скупштина и Председништво налазе у зони условно забрањених летова, летелице су морале да имају и сагласност МУП-а. „МУП даје мишљење јер се у том потезу Београда налазе објекти које штити Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, која је део Дирекције полиције“, објашњава Ђорђевић и додаје:

„Свако ко управља дроном у условно забрањеној зони у Београду без сагласности Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и дозволе Директората, крши закон. Казна за правна лица је новчана и у распону је од 500 хиљада до два милиона динара“.

Новинарка ЦИНС-а до објављивања текста није добила одговоре да ли су летелице имале још две неопходне сагласности – Министарства унутрашњих послова (МУП) и Министарства одбране.

Ипак, све и да је Пинк набавио потребне дозволе, није смео да лети 13. априла, јер није обавестио СМАТСА-у. Ова агенција за управљање ваздушним саобраћајем усклађује план лета дрона са летењем других ваздухоплова (авиона, хеликоптера) па је неопходно да зна ко ће, када, где и у које сврхе летети. Због тога летачи подносе захтев за, стручно речено, „алокацију ваздушног простора“, без које не могу да лете.

Подаци СМАТСА-е и Директората показују да за тај дан није тражена алокација ваздушног простора за део испред Народне Скупштине, Скупштине града Београда, Председништва и Трга Николе Пашића, односно места на којима су, према снимцима са телевизије, летели дронови Пинка.

Према листи коју је доставила СМАТСА, тог дана је само једна беспилотна летелица имала одобрење да лети код Теразија, али она није снимала за Пинк, сазнаје ЦИНС.

Летове у кругу од 500 метара од државне установе треба да одобри и власник или корисник објекта.

Рат информацијама пречи од прописа

Правила су уведена пре неколико година, када су такозвани дронови масовно почели да се користе. Поштовање прописа треба да гарантује да ће се ове летелице користити безбедно, пре свега због људи изнад чијих глава лете, а онда и авиона које лет дрона може озбиљно да угрози.

Сима Марковић упозорава на опасност од судара беспилотне летелице и путничког авиона при слетању на аеродром. Како је објаснио, при слетању пилот авиона лети ниже, просечном брзином од око 200 км на сат и тешко да може да примети беспилотну летелицу. Ако би дрон којим случајем ушао у мотор авиона дошло би до експлозије, а вероватно и до рушења авиона, објашњава Марковић.

Наведени прописи се не примењују једино на, како их професионалци зову, „играчке“, односно беспилотне летелице до пола килограма тежине, мале брзине и висине летења. Саговорници ЦИНС-а који раде са беспилотним летелицама сматрају да летелице Пинка не спадају у ту категорију.

Дозволе Директората нису потребне ни Министарству одбране и МУП-у, али чак и они своје летове морају да најаве СМАТСА-и, каже Марковић.

Остали летови, са друге стране, морају да изваде одобрења и плате таксе. Хипотетички гледано, Пинк би за све летелице требало да плати укупно око 5.000 динара.

Марковић у разговору за ЦИНС каже да је, према његовом искуству, за добијање неопходних дозвола потребно неколико дана, али да је процедура нешто дужа у случају условно забрањене зоне летења, јер за њу одобрење мора да да и МУП.

Према подацима са званичног сајта Директората, простор на коме су одржани протести спада у условно забрањену зону летења.

Жељко Митровић није одговорио на позив и текстуалну поруку (СМС) новинарке ЦИНС-а.

Из Директората цивилног ваздухопловства су у одговору ЦИНС-у навели да је за покретање прекршајних поступака услед кршења закона употребом беспилотних летелица надлежан МУП. Они упућују на одредбе Закона о полицији, те угрожавање сигурности уређајима на даљину из Закона о јавном реду и миру, као и одредбе Закона о ваздушном саобраћају које се, између осталог, односе на угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја и коришћење беспилотних летелица супротно прописима које је донео Директорат.

МУП и Директорат нису одговорили на питања ЦИНС-а да ли су покренули поступак у случају Пинка.

Дина Ђорђевић  Цензоловка

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније