уторак, 29 септембар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ЕУ ставља Србију на нови тест – увођење санкција Лукашенку

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Тек што је Србија у кратком року повукла два изненађујућа потеза у до тада “уравнотеженој” спољној политици - повукла војнике са вежби из Белорусије и придружила се Декларацији ЕУ којом се осуђују режим у тој земљи, званични Београд стављен је пред нови тест. Наиме, Влади Србије данас је поручено из ЕУ да очекују да ће се придружити и најављеним санкцијама против одговорних за насиље у Белорусији.

 Србија је већ осам година земља кандидат за приступање ЕУ, а формално је започела преговоре о чланству још 2014. Међутим, уместо да усклађује своју спољну политику са Унијом, како је време пролазило усклађеност спољно – политичких потеза драстично је смањена, што се нарочито видело када је била реч о односима према Русији, Кини и Белорусији.

Међутим, у последњих месец дана Београд је трпео, чини се, никад веће притиске из Брисела, па се Србија придружила Декларацији о изборима у Белорусији, у којој се осуђује режим Александра Лукашенка и његово поступање према демонстрантима, да би петанестак дана касније повукла и своју војску са војних вежби “Словенско братство” из те државе.

Оба потеза, јасно је, била су изнуђена. Након придруживања Декларацији ЕУ, премијерка Ана Брнабић, рекла је да се нада да нам Лукашенко због тога неће замерити, док је након повлачења Војске министар Александар Вулин навео да је то учињено под “страшним” и “незаслуженим” притиском ЕУ.

Сада се Србија ставља на нови тест. Крајем августа шефови дипломатија земаља ЕУ саопштили су да су донели одлуку да се уведу санкције за 20 високих званичника Белорусије, који се сумњиче да су умешани у изборне махинације и полицијско насиље против опозиционих демонстраната након спорних председничких избора у тој земљи. Потом су медији објавили да ће се на црној листи Уније наћи 31 белоруски функционер.

Од Србије се очекује да се тим најављеним санкцијама придружи и да усклади своју спољну политику са оном коју спроводи ЕУ, рекао је данас Петер Стано, портпарол ЕУ.

Да ли ће Србија начинити и овај корак?

Владимир Међак, потпредседник Европског покрета у Србији, наводи да се јасно видело да су претходне одлуке о Декларацији и војној вежи у Белорусији донете под притиском.

 

“Србија ће овај пут покушати да се извуче, али је питање да ли ће успети. За очекивати је да даље усклађује своју спољну политику са ЕУ. Ако смо прихватили Декларацију, питање је шта смо тражили на војним вежбама у Белорусији”, каже Међак за Нова.рс.

Да би било логично да Србија уведе санкције белоруским званичницима, пратећи одлуке ЕУ, сматра Срећко Ђукић, дипломата и бивши амбасадор Србије у Белорусији.

“Ако је Србија подржала Декларацију којом се осуђује насиље над демонстрантима, тортура и њихово хапшење, и ако је подржала изјаву да су избори у тој држави били недемократски, онда је нереално не очекивати да се не придружи санкцијама, које су последице свега тога. Ако је српска влада рекла ‘А’, онда је за очекивати да каже ‘Б'”, каже Ђукић за Нова.рс.

Он наводи да је данас почео Савет УН за људска права, сазван на захтев ЕУ, на којем је једина тачка дневног реда стање људских права у Белорусији, а поводом убијања демонстраната у тој држави, тортуре, хапшења…

“Брисел неће штедети напоре да изврши притисак на Владу Србије да је задржи на курсу Декларације о Белорусији, а накнадне изјаве премијерке и министра одбране говоре о амбивалентности политике Србије, која би и на Исток и на Запад. То је време прошло. Никада до сада нису били овакви пристисци из ЕУ, али никада нису постојале такве дискрапанце између ЕУ и Србије. На овом питању се тестира спремност Србије да остане на европском путу и европским вредностима”, закључује Ђукић.

 Дачић на догађајима посвећеним односима са САД-ом

Владимир Међак наводи да код нас постоји задовољство потписним споразумом у Вашингтону, али да још не знамо какве ће бити његове последице.

“У парламенту су одржана два догађаја која су била посвећена односима са САД-ом. На оба је био присутан министар спољних послова Ивица Дачић, а на другом министра Александар Антић и Бранко Ружић”, каже он.

Наташа Латковић   Нова

Најчитаније