уторак, 29 септембар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ЦИНС: Вучићев кум улази у посао са ветроелектранама

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Никола Петровић, кум председника Србије Александра Вучића, постао је у августу сувласник фирме Црни Врх Поwер која планира изградњу ветроелектране Црни врх на територији Жагубице, Бора и Мајданпека, сазнаје ЦИНС. Како смо раније писали, Петровић је већ годинама у послу са малим хидроелектранама, а само у 2019. години држава је од хидроелектрана повезаних са њим откупила струју у висини од 2,3 милиона евра, наводе из Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

 

У тексту се наводи да је фирму Црни Врх Поwер из Жагубице, чија је делатност производња електричне енергије, прошле године је основала фирма W-Лине у власништву Ивана Пантелића, који је у марту ове године постао и директни власник. Према уговору о преносу удела, у који је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) имао увид, Николи Петровићу је у августу пренето 50 одсто власништва фирме за око 37 хиљада динара.

Како наводе из ЦИНС-а, реч је о компанији која на тромеђи територија Бора, Мајданпека и Жагубице треба да изгради ветроелектрану Црни врх, а вредност овог посла је, према медијским натписима, око 100 милиона евра. Планирана је изградња до 40 ветрогенератора који користе снагу ветра за производњу електричне енергије, од тога 21 на територији Жагубице, 14 на територији Бора и пет на територији Мајданпека.

У тексту се истиче да су почетком јуна Бор и Мајданпек ставили на увид план детаљне регулације подручја ветроелектране, што је један од услова за касније пројектовање и изградњу.

Из ЦИНС-а су напоменули да Никола Петровић, директор Електромреже Србије (ЕМС) у периоду од септембра 2012. до краја 2016. године и кум председника Александра Вучића, није желео да говори више о овом послу.

У тексту се истиче да је Петровићев нови пословни партнер Иван Пантелић је власник фирме Кодар Енергомонтажа која је специјализована за радове у области преноса и дистрибуције електричне енергије и телекомуникационих система и опреме. У конзорцијуму са другим фирмама, Кодар Енергомонтажа је у марту ове године добила од Електромреже Србије посао изградње далековода од Крагујевца до Краљева. На полагању камена темељца за ову изградњу, у јуну, био је присутан и Никола Петровић. Тада је министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио да то што поред садашње директорке ЕМС-а седи и Никола Петровић „говори да се ради са дугорочном визијом и континуитетом који обезбеђује реализацију стратешких пројеката“.

Из ЦИНС-а подсећају да Никола Петровић није нов у послу са обновљивим изворима, подсећајући да се на рекама у Србији налази девет мини хидроелектрана (МХЕ) чије се власништво доводи у везу са њим. Осам МХЕ се налази у општини Црна Трава, док је једна смештена подно Копаоника на реци Јошаници. Скоро све су у власништву Ецо Енерго Гроуп, фирме у којој је Петровић сувласник. О настанку и пословима ове компаније, ЦИНС је раније писао.

Само током 2019. године ових девет малих хидроелектрана је произвело и продало Електропривреди Србије (ЕПС) струју у вредности од око 2,3 милиона евра. Те, као и ранијих година, укупна зарада ових МХЕ била је у врху када су у питању исплате ЕПС-а повлашћеним произвођачима струје, о чему је већ писао ЦИНС.

Из Центра за истраживачко новинарство подсећају да у Србији фирме које се баве производњом струје из обновљивих извора енергије, попут хидроенергије, енергије ветра, биомасе, соларне енергије итд. имају статус повлашћених произвођача струје због обећања државе Енергетској заједници да ће до 2020. године 27 одсто струје производити из обновљивих извора. То значи да држава електричну енергију произведену из обновљивих извора енергије откупљује по вишим ценама не би ли подстакла инвеститоре да још више улажу у тај посао.

Према подацима ЕПС-а, прошле године од укупне количине електричне енергије произведене у систему подстицаја, највише – 65 одсто – је добијено енергијом ветра. То је три пута више него што је добијено хидроенергијом.

Нова

 

Најчитаније