среда, 25 новембар 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Мистерија Доловац (3): У којој то стварности постоје бројке које износи тужитељка

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Забрињавајућа изјава тужитељке Загорке Доловац, која је после вишегодишњег ћутања први већи интервју искористила да нападне део медија и каже како број физичких напада на новинаре драстично опада, супротна је подацима највећих новинарских удружења, па чак и извештају МУП-а. Ова изјава негира податке које износе сами новинари, документујући их бројним пријавама напада и претњи, о чему Цензоловка објављује серију текстова

 

Раде Ђурић, правник у НУНС-у, каже за Цензоловку да изјава Загорке Доловац „јасно говори да тужилаштво строго формално тумачи само податке које има у свом поседу и везује их за примљене пријаве у вези са случајевима напада у којима су оштећени новинари“.

„Чини ми се да је ово формално тумачење и не може да значи да је број физичких напада и вербалних претњи заиста опао. Једноставно, овде може да опада једино број пријава, а број пријава може да опадне и због незадовољства оштећених новинара радом надлежних органа или због изостанка поверења“, каже Ђурић.

Новинари не знају на основу каквог регистра или анализе Доловац тврди да је само 31 случај пријављен и у којој је то „стварности“, да се послужимо њеним термином, само један починилац остао непознат.

„Могуће да јесте. Међутим, подаци НУНС-а показују да је пријава требало да буде више. Можда се у тај број не урачунавају случајеви у којима су новинари пропустили да наведу да су новинари или да су напади извршени због посла који обављају. Напади могу да се односе на кривична дела која се у основи не везују за нападе на новинаре. Сведоци смо великог броја случајева у којима новинари из бројних разлога једноставно не желе да пријаве физички напад или вербалну претњу“, коментарише за Цензоловку Ђурић.

Новинари, посебно у локалним срединама где се са онима који их прогоне сусрећу сваког дана, а упркос бројним пријавама полицији и тужилаштву не добију адекватну заштиту, на крају дигну руке од тужилаштва. Један од најпознатијих примера о коме је Цензоловка више пута писала јесте случај физичких претњи новинарки из Инђије Верици Маринчић коју годинама прогањају људи блиски локалним властима.

Ево како је она описала своје искуство са тужилаштвом:

„Ми смо њима писали сваки дан, али је све изгубило смисао. Као кад муж туче жену у браку и она пријави насиље полицији, али се ништа не догоди. На крају се саживи с тим малтретирањем и то трпи. Изгубило је смисао – не пријављујем то више, јер једноставно огуглаш. У претходним случајевима тужилаштво се није огласило, а све су били добили. Никад ништа нису урадили поводом тога и не видим разлог зашто би овог пута било ишта другачије“, сведочила је за Цензоловку Верица Маринчић.

Након што је фотографисала сина председника Србије како седи у кафићу са полицији познатим и осуђиваним криминалцем, новинарку КРИК-а Бојану Павловић зауставила је полиција, а затим су јој, у присуству полиције, пришла двојица цивила и отели јој телефон. Првом основном јавном тужилаштву поднела је кривичну пријаву. Међутим, пријава је не само одбачена већ је тужилац у својој одлуци нетачно наводио чињенице и прећутао присуство двојице људи чији је идентитет новинарка захтевала да буде откривен. Бојана Павловић се на ову одлуку жалила.

На молбу Цензоловке да прокоментарише овај случај, али и друге примере нереаговања или неадекватног реаговања тужилаштва, Раде Ђурић каже да се нада да ће у случају новинарке КРИК-а бити отклоњена првобитна грешка и пропусти у раду појединаца. Он додаје:

„Нису у питању класична непоступања или одсуство реакције, већ је више нешто што ми као правници сматрамо пропустима у раду. Оно што ме брине јесу примери изостанка реакције по службеној дужности, случајеви у којима оштећени новинари и новинарке и представници новинарских удружења сматрају да је тужилаштво морало да реагује.“

Није новост да тужилаштво не реагује или да одбацује кривичне пријаве које подносе новинари, како би то рекла тужитељка Доловац, „дела медија“ које у свом интервјуу оптужује за интересну негативну кампању против тужилаштва и „намерно поткопавање кривично-правног система у земљи“. Најновији случајеви поткрепљују старе сумње да тужилаштво поступа селективно.

Да само подсетимо на чувени случај из маја 2017. године када су, на инаугурацији председника Александра Вучића, активисти владајуће Српске напредне странке брутално поступали према грађанима и новинарима, спречавајући их да раде. Прво основно јавно тужилаштво у Београду одбацило је пријаве новинара за нападе и поред бројних објављених фотографија на којима се види, рецимо, како припадник СНС-а дави или вуче демонстранта, а новинарима, како су сведочили, одузимају новинарску опрему. Тужилаштво је закључило да нико није извршио дело угрожавања сигурности или насилничког понашања. НУНС и НДНВ су одлуку тужилаштва окарактерисали као „срамну“ и мотивисану „не правдом, већ искључиво интересом власти и владајућих странака“.

На податке које је у интервјуу за Вечерње новости изнела Загорка Доловац критички је реаговао Немања Ненадић из Транспарентности Србија. И мада је он оспорио део статистике који се тиче процесуирања дела високе корупције и закључио да су њени аргументи неуверљиви, кључно је његово упозорење које се може применити и на „новинарску статистику“ тужитељке Доловац:

„Није поента у томе у колико предмета су поступили судови и тужилаштво, већ у колико случајева, који су претходно обзнањени у јавности као проблематични, нису поступили.“

ПОТРЕБНА ЈЕДИНСТВЕНА БАЗА ПОДАТАКА О НАПАДИМА НА НОВИНАРЕ

Драстичне разлике које постоје у регистрима напада и притисака на новинаре, које воде различита новинарска удружења, не доприносе уверљивости и оперативности борбе против њих. Напротив, уводе комотан простор да тужилаштво манипулише статистичким подацима, истиче своју базу података, као што то ради Загорка Доловац, и тиме омогућава да се безбедност новинара погоршава.

Заштитник грађана Зоран Пашалић заложио се за формирање јединствене базе података о свим врстама напада на новинаре, која би, осим вербалних и физичких напада, садржала и параметре који одређују све врсте економских притисака којима су изложени новинари.

Пашалић је поводом 2. новембра, Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, изјавио да „новинари у Србији већ више година раде у тешким условима, неретко изложени физичким и вербалним нападима“ и најавио да ће јединствена база података о нападима на новинаре, коју ова институција прави са струковним удружењима и синдикатима, представљати једну врсту системске подршке.

„Више пута сам упозоравао на лоше стање у медијима и тражио да се казне одговорни за претње и нападе на новинаре, чији положај и рад су посебно отежани у условима актуелне пандемије. Такође, убиства и физички напади на новинаре и њихову имовину већ дуги низ година нису решени. Надлежне институције су дужне да створе безбедно окружење за њихов рад, а база података коју правимо представља само један од корака у том правцу. Јединствена база података о нападима и притисцима на новинаре биће нека врста системске подршке раду и независности новинара с обзиром на то да иза ње стоји институција Заштитника грађана као независна државна институција високог ранга која се бави заштитом људских права“, навео је Пашалић.

Тамара Спаић   Цензоловка 

Најчитаније