Rođen ruski državnik Mihail Gorbačov, poslednji predsednik SSSR – 1931. godine | Жиг Инфо

Rođen ruski državnik Mihail Gorbačov, poslednji predsednik SSSR – 1931. godine

Na današnji dan rođen je u ruskom gradu Stavropolu Mihail Gorbačov. Roditelji su mu bili mešano rusko-ukrajinskog porekla.

Zanimljivo je da mu je deda bio žrtva represivnog Staljinovog režima i da je bio poslan u Sibir.

U mladosti je Gorbačov radio kao vozač kombajna. Diplomirao je pravo na Moskovskom univerzitetu, gde je i upoznao svoju suprugu, Raisu. Venčali su se još za vreme studija. Dobili su jednu kćer, Irinu.

Posle preuzimanja vlasti 1985. godine počeo je proces reformi, 'perestrojku'. Okončao je razdoblje 'hladnog rata' sa Zapadom i doprineo slomu komunizma u zemljama Istočne Evrope.

Bio je poslednji predsednik SSSR-a.

Ostali događaji na današnji dan:

1459. Rođen holandski sveštenik Adrijan Floriszon, papa Adrijan VI od januara 1522. i jedini Holanđanin poglavar Rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Umro u septembru 1523, ne uspevši da ostvari zamisao o ujedinjenju evropskih zemalja u ratu protiv Otomanskog carstva.

1824. Rođen češki kompozitor, dirigent i pijanista Bedžih Smetana, čije delo predstavlja uspešnu sintezu folklornog i umetnički doteranog muzičkog izraza. Utemeljivač češkog nacionalnog izraza u muzici i osnivač češke opere.

1855. Umro ruski car Nikolaj I. Njegova autokratska i militaristička vladavina od 1825. završena porazom u Krimskom ratu, posle čega je Rusija izgubila pravo da drži flotu u Crnom moru i podiže tvrđave na njegovim obalama, i deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama.

1917. Tokom Februarske revolucije u Rusiji car Nikolaj II abdicirao, formirana privremena vlada Georgija Lvova. Car potom s porodicom interniran prvo u Carsko Selo, a pošto mu je Engleska uskratila azil, u Tobolsk. Kada je izbila Oktobarska revolucija, carska porodica premeštena u Jekaterinburg, gde je pogubljena 1918.

1919. U Moskvi održan osnivački kongres Komunističke internacionale, kojem su prisustvovala 52 delegata iz 30 zemalja. Kominterna odigrala značajnu ulogu u odbrani prve socijalističke zemlje, SSSR, mnogim partijama i pokretima pružila ideološku, političku i materijalnu pomoć, a u Staljinovo vreme se pretvorila u centralističku organizaciju, čije su članice bile obavezne da slede Staljinovu liniju.

1921. U Francuskoj umro bivši crnogorski kralj Nikola I. Tokom njegove vladavine od 1860. Crna Gora vodila oslobodilačke ratove protiv Turske i stekla međunarodno priznanje i znatno proširenje teritorije na Berlinskom kongresu 1878. U novembru 1918. Velika narodna skupština u Podgorici zbacila ga sa vlasti i proglasila prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneti u zemlju u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju.

1931. Rođen ruski državnik Mihail Sergejevič Gorbačov, poslednji predsednik SSSR, koji je posle preuzimanja vlasti 1985. počeo proces reformi, "perestrojku". Okončao razdoblje "hladnog rata" sa Zapadom i doprineo slomu komunizma u zemljama Istočne Evrope.

1943. Počela bitka u Bizmarkovom moru u Drugom svetskom ratu u kojoj su saveznički avioni potopili 12 japanskih ratnih brodova, sprečivši ih da dopreme pojačanja na Novu Gvineju. Poginulo oko 4.000 Japanaca.

1949. Američki kapetan Džejms Galager spustio se u bazu Fort Vort u Teksasu, okončavši prvi let oko Zemlje bez spuštanja. On je za 94 časa i jedan minut avionom "B-50" preleteo 37.742 kilometra.

1956. Francuska priznala nezavisnost Maroka.

1962. U Burmi izvršen vojni udar pod vođstvom Ne Vina. Vojni režim okončan na isti dan 1974, kada je stupio na snagu nov Ustav, a Burma proglašena socijalističkom republikom s predsednikom Ne Vinom.

1988. Predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević, obraćajući se okupljenim Srbima sa Kosova ispred zgrade Skupštine SFRJ, najavio hapšenje albanskih lidera na Kosovu.

1994. U Vašingtonu predsednik bošnjačke vlade Haris Silajdžić, predstavnik bosanskih Hrvata Krešimir Zubak i ministar inostranih poslova Hrvatske Mate Granić potpisali preliminaran sporazum o spajanju hrvatskih i muslimanskih teritorija u Bosni u federaciju sedam etničkih kantona.

1996. Teškim izbornim porazom Laburističke partije australijskog premijera Pola Kitinga okončana trinaestogodišnja vladavina laburista u Australiji.

1998. Film "Titanik" postao prvi film u svetu koji je ostvario prihod od milijardu dolara.

1999. Ruandski pobunjenici iz plemena Hutu ubili osam od 17 stranih turista, koje su oteli prethodnog dana. Otmičari kasnije ubijeni.

2000. Britanske vlasti dozvolile bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu da napusti London i ode u Čile, odbivši zahtev Španije za njegovo izručenje.

2002. Devet izraelskih civila ubijeno u Jerusalemu u samoubilačkom bombaškom napadu arapskih ekstremista.

Dnevno.rs! Izvor Vesti

Коментари

Коментари

Препоручујемо