РОДОМ ИЗ УМЧАРА: Јован Хиландарац – најстарији хиландарски монах | Жиг Инфо

РОДОМ ИЗ УМЧАРА: Јован Хиландарац – најстарији хиландарски монах

Пре 5 година на данашњи дан упокојио се Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково).

Отац Јован (Витомир Радојичић) рођен је 1908. у Умчарима код Гроцке. Од најраније младости је био испуњен вером Христовом и духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу.

Крајем Другог светског рата емигрирао је прво у Италију, затим у Немачку, да би се коначно настанио у Енглеској. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио.

О. Јован (Радојичић) припада значајаној групи хиландарских монаха који су из емиграције придошли у манастир како би ојачали братство. У периоду након Другог светског рата, као и на целој Светој Гори, дошло је до опадања броја монаха. У Хиландару је било свега неколико стараца и постојала је опасност да манастир потпадне под административну управу Свештене општине Свете Горе. На апел који је, међу осталима, упутио и Свети владика Николај Велимировић, одазавали се уз о. Јована и други припадници српске емиграције: Милан Мишулић (о. Митрофан), Брана Јовановић (о. Агатон), Крста Андрић (о. Симеон), Богдан Стекић (о. Јустин).

Од доласка у Хиландар отац Јован је обављао послушање баштована, а његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке Божије. Као плод његовог богонадахнутог труда настале су баште и поврћњаци у Хиландару, Кареји и метоху Мило Арсеница.

Током Васкршњег поста 2007. године примио је завет Велике монашке схиме. У смирењу и послушању, пишући и радећи до самог краја овоземног живота, о. Јован се тихо припремао за Царско Небеско.

Отац Јован Хиландарац је био и добар познавалац српског песништва, а и сам је био песник и писац. Написао је неколико књига, од којих је најпознатија она под насловом „Туђинче“. У њој, у четири тома, настоји да сачува сјај људске честитости и лепоте коју је доживео међу својима као дете и као војник. У Хиландару је био омиљен, и међу монасима и међу посетиоцима. Сви који су га бар једном сусрели памтиће га као духовитог, ведрог и оштроумног монаха и старца, испуњеног љубављу.

Извор:  Пријатељи манастира Хиландара, Фотографије Саша Жутић

Коментари

Коментари


Препоручујемо

ПОСЛЕДИЦЕ СУШЕ Штета у домаћој пољопривреди најмање ПОЛА МИЛИЈАРДИ ЕВРА

Умањење производње ратарских култура изазвано сушом неће утицати на прехрамбену сигурност грађана, саопштило је данас Министарство пољопривреде. Стручњаци, међутим, истовремено већ процењују да ће домаћа ...