РОДОМ ИЗ УМЧАРА: Јован Хиландарац – најстарији хиландарски монах | Жиг Инфо

РОДОМ ИЗ УМЧАРА: Јован Хиландарац – најстарији хиландарски монах

Пре 5 година на данашњи дан упокојио се Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково).

Отац Јован (Витомир Радојичић) рођен је 1908. у Умчарима код Гроцке. Од најраније младости је био испуњен вером Христовом и духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу.

Крајем Другог светског рата емигрирао је прво у Италију, затим у Немачку, да би се коначно настанио у Енглеској. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио.

О. Јован (Радојичић) припада значајаној групи хиландарских монаха који су из емиграције придошли у манастир како би ојачали братство. У периоду након Другог светског рата, као и на целој Светој Гори, дошло је до опадања броја монаха. У Хиландару је било свега неколико стараца и постојала је опасност да манастир потпадне под административну управу Свештене општине Свете Горе. На апел који је, међу осталима, упутио и Свети владика Николај Велимировић, одазавали се уз о. Јована и други припадници српске емиграције: Милан Мишулић (о. Митрофан), Брана Јовановић (о. Агатон), Крста Андрић (о. Симеон), Богдан Стекић (о. Јустин).

Од доласка у Хиландар отац Јован је обављао послушање баштована, а његов молитвени и богоугодни живот наликовао је предивном миомирисном цвету у Врту Мајке Божије. Као плод његовог богонадахнутог труда настале су баште и поврћњаци у Хиландару, Кареји и метоху Мило Арсеница.

Током Васкршњег поста 2007. године примио је завет Велике монашке схиме. У смирењу и послушању, пишући и радећи до самог краја овоземног живота, о. Јован се тихо припремао за Царско Небеско.

Отац Јован Хиландарац је био и добар познавалац српског песништва, а и сам је био песник и писац. Написао је неколико књига, од којих је најпознатија она под насловом „Туђинче“. У њој, у четири тома, настоји да сачува сјај људске честитости и лепоте коју је доживео међу својима као дете и као војник. У Хиландару је био омиљен, и међу монасима и међу посетиоцима. Сви који су га бар једном сусрели памтиће га као духовитог, ведрог и оштроумног монаха и старца, испуњеног љубављу.

Извор:  Пријатељи манастира Хиландара, Фотографије Саша Жутић

Коментари

Коментари


Препоручујемо