Син Игора Мировића, наследник прошлости која траје | Жиг Инфо

Син Игора Мировића, наследник прошлости која траје

На српској политичкој сцени још се налазе сабласни симболи мрачних деведесетих. У време ратова, санкција и инфлације, док су нормални грађани убијани и пљачкани, они су се обогатили. Касније су се трансформисали у послератне профитере, па опет владају жртвама својих крвавих авантура. Њихови најсрамнији репрезенти сад су у најбољим годинама, пуни снаге, пара, моћи и похлепе. Да Србија не изађе из прошлости која траје, они припремају следећу генерацију бахатих паразита.

То врло пластично илуструје пример Милоша Мировића, сина Игора Мировића, актуелног председника Владе Војводине.

„Ко нема за хлеб нек једе колаче“ – написао је млади Милош на свом Фејсбук-налогу.

Он има колаче. И све остало. Има стан, ауто, новац, скупа одела и исте такве другаре… За разлику од несрећника који немају за хлеб, млади Милош ужива у колачима широм света. Као генерални секретар ЕЛСА (Европска асоцијација студентата права) за Нови Саду, путује где хоће. Ено га у Бриселу, позира пред седиштем Европске уније. Проводи се у Португалу, у Бодруму ужива у нергилама, зимује на Копаонику, летује у Бечићима, у апартманима „Митенде“, чији сувласник је, каже, његов богати тата.

Свега тога не би било да је Србија правна држава и да постоји примењив закон о пореклу имовине. Игор Мировић не би могао да докаже откуд му вила са базеном, станови и остала имовина. С друге стране, сваки поштен тужилац без по муке доказао би његову одговорност за учешће у бројним корупционашким аферама. Као радикалски директор новосадског Завода за изградњу града, Мировић је, у сарадњи са кумом и тадашњом градоначелницом Мајом Гојковић значајно допринео уништавању АТП Војводина. На његову несрећу, Европска унија инсистира на разрешавању те приватизације, јединствене по томе што је оштећен инвеститор. Пре или касније инвеститор Илија Девић добиће судску сатисфакцију вредну око сто милиона евра. Кад Новом Саду стигне рачун за кривична дела у којима је учествовао и Мировић, град ће банкротирати. Неће бити пара за болнице, школе, обданишта… После прикладне пресуде, кад тата Мировић оде на одслужење казне, принц Милош мораће да се одреклне декадентних навика.

Као ни из афере око АТП-а, Мировић не може да се извуче ни из скандалозног случаја „Бехатон“. Средином 2005. године Мировић је посао уређења градских тротоара доделио ЈКП “Војводина-пут“, иако нису испуњени сви услови прописани тендером. На његово инсистирање одбијена је фирма „НМ Комерц“, која је понудила бехатон плоче по цени од 11 евра, а прихваћена је сарадња са „АИЦ Пројецт Интернатионалом“, који је аустријски бехатон наплаћивао 42 евра и то преко хрватске филијале „Семел роцк стаин анд десигн“. Разлог за ту одлуку зове се Дарко Човић, коме је најзначајнија функција – кум Игора Мировића. По вучићевском политичко-пословном моделу, Човић се уградио у посао вредан 600.000 евра, а заузврат је Мировићева породица добила два стана. Према подацима из новосадског судског регистра, прво је Игоров брат Предраг од Човића „купио“ стан (ОВ1-53130/04), а затим су, две недеље касније, то урадили и родитељи Мило и Олга (ОВ1-56703/04).

Мировић је негирао да је станове добио на поклон, па чак и кумство са Човићем. Негирао је и оптужбе за злоупотребу службеног положаја приликом извођења радова на деоници магистралног пута Нови Сад – Београд код Каћке петље. Тужилаштво у Новом Саду водило је истрагу под сумњом да је ЗИГ продавао земљиште, а да га није комунално опремио, чиме су оштећени купци.

Колико је вешт финансијски мађионичар, показује Мировићева имовинска карта. У његовом власништву налази се кућица од 290 квадрата, са четири терасе, с којих се радикалско-напредњачки простире до Карлобага, Вировитице, Цетиња и Призрена. Има и станчић од 54 квадрата, а и још један, дупло већи. Уз то, поседује и пословни простор од педесетак квадрата. Агенцији за борбу против корупције пријавио је и да има уштеђевину у банци.

Све то стекао је бављењем политиком. У Српску радикалну странку ушао је са статусом перспективног родољубивог песника. После два сонета у славу војводе Шешеља добио је први посланички мандат. Од тада, 1994, не силази с државних јасли. У ратној влади СПС-ЈУЛ-СРС био је заменик министра финансија. Чим је ратно профитерство изгубило значај, с Николићем и Вучићем формирао је Српску напредну странку. Иако је у периоду 2013-15. највише легално зарађивао (по шест основа укупно 482.000 динара месечно), врхунац каријере остварио је избором на функцију премијера Аутономне покрајине Војводина.

Коментари

Коментари


Препоручујемо