среда, 03 јун 2020
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 227

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

ДАН КАДА ЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА БИЛА СВЕТ: Пре тачно 32 године отворене ЗОИ у Сарајеву (Видео)

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Било је то доба које је из данашње перспективе тешко схватити. Људе су тада одушевљавале једноставне ствари, попут паклица жвакаћих гума, или лименка неког газираног сока.

Продавнице су биле пуне робе са ликом Вучка, маскоте 14. Олимпијских игара које су отворене 8. фебруара 1984. године у Сарајеву пошто је клизачица Санда Дубравчић у 15.44 упалила олимпијски пламен.

У политичким и спортским оквирима, радило се о највећем догађају у бившој Југославији, тада је вероватно сваки становник земље био поносан што ће се најелитније светско такмичење одржати у близини.

"Ово не само да могу бити једна од најбољих Игара него ће и бити најбоље Игре. Познајемо ваше људе, вашу земљу, и знамо да сте у стању да учините да то буде и тако”, рече тада председник Међународног олимпијског комитета Хуан Антонио Самаран.

 

Било је много спортских хероја тих дана. Хокејаши СССР-а искористили су свађу професионалаца из САД и Канаде и освојили злато. Џејн Торвил и Кристофер Дин су уз "Болеро" постали први пар који је у уметничког клизању зарадио свих 12 "шестица". Крос кантријем доминирала је Финкиња Марја-Лиза Хемелеинен, у брзом клизању Карин Енке из тадашње Источне Немачке.

Међу онима који су после Игара у Сарајеву постали планетарно популарни издваја се име Катарине Вит, клизачице из Немачке.

Када су домаћи такмичари у питању, очи нације биле су упрте у Бојана Крижаја и Бориса Стрела, али Бјелашница није била место где су бриљирали. Зато је 15. фебруара Јуре Франко Југославију бацио у делиријум. Сребрни с велеслалома добио је сутрадан паролу "Волимо Јурека више од бурека." Словеначки скијаш је тада добио велику награду - видео рекордер марке "Хитачи".

 

Као и увек, хокејашки турнир је био највећа посластица Зимских олимпијских игара. Канађани и Американци дошли су са професионалцима и међусобно се свађали ко је прекорачио број професионалаца. То је искористио СССР. Третјак на голу, Фетисов - Макаров бекови, уз најславнији напад у историји хокеја, чувени КЛМ тројац Крутов - Ларионов - Макаров, поигравао се са свима.

А Југославија је тада била трећеразредна сила у хокеју. Но, то није сметало да се на улицама слави сваки потез хокејаша. Рецимо, после победе над Италијом 5:1 или гол Мустафе Бешића Немцима у првој минути меча.

 

Осим спортског, Олимпијада у Сарајеву однела је победу и на политичком плану. Олимпијада у Сарајеву је до тада била најуспешнија. Имала је 12 земаља више него што је пре имала Олимпијада. То су биле прве Олимпијске игре на којима није било бојкота источног или западног блока, где су дошли спортисти и из САД-а и из СССР-а. ЗОИ у Сарајеву прве су које су организоване са успешним финансијским ефектима, јер су покриле све трошкове од изградње свих објеката до трошкова непосредне организације. ЗОИ је донео суфицит од 12 милиона долара.

На Зимским олимпијским играма 1984. године учествовало је 49 националних репрезентација, са готово 1.300 спортиста на 39 такмичења. За све што је направљено потрошено је око 150 милиона долара. Такмичења је посматрало 640.000 гледалаца, а 7.825 акредитованих новинара, фоторепортера и другог помоћног особља из 41 земље извештавало је за 769 редакција. Забележено је присуство 67 радио и ТВ компанија које су емитовале 514 сати ТВ програма, који је, процењује се, одгледало око две и по милијарде гледалаца широм света.

 

(Курир спорт)

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније