Срби више неће да раде за 30.000 динара, а ево за колике зараде су спремни да раде и прековремено | Жиг Инфо

Срби више неће да раде за 30.000 динара, а ево за колике зараде су спремни да раде и прековремено

У последњих неколико месеци на сајтовима за запошљавање осетно је мањи број кандидата који се пријављују за најслабије плаћене послове. И док је до прошле године било релативно лако наћи запослене на хонорарним пословима у трговини, на пословима паковања или једноставнијим физичким пословима, сада се за минималну плату, или нешто мало више, незапослени скоро уопште не пријављују.

У београдским задругама за запошљавање потврдили су за порртал Клик до посла да је све мање занимање за најмање плаћене послове, и објаснили како то тумаче.

Запослени у Омладинској задрузи “Булевар” су приметили да је мањи одзив кандидата за посао кад је плата мања од 30.000.

– Има више разлога зашто је то тако. У последњих неколико година дошло је неколико страних компанија које су запослиле значајан број људи, други разлог је одлазак наших студената у Америку и скандинавске земље преко Wорк анд травел агенција. Затим, туристички радници у сезони иду у Црну Гору и Грчку. Један број студената иде на размену студената у Кину. Значајан број студената или незапослених у летњој сезони иде у бербу воћа по целој Србији. Један број студената или незапослених лица се ослања на родитеље и не покушава да се запосли све док има извор примања преко најближих са којима живи – објашњавају у овој задрузи.

Део кандидата задовољан почетном платом од 35.000

Они додају да је чињеница да су у Београду и неким градовима Војводине плате веће у односу на југ Србије, те да је део кандидата задовољан почетном платом од 35.000 динара за једноставне, дневне послове који не захтевају високу квалификацију. Они који почну да раде за мање, спремни су на то само ако постоји тенденција да им плата порасте, у супротном мењају фирме, некад чак и због 1.000 или 2.000 динара више, додају у „Булевару“.

Једини начин да послодавац задржи добре раднике, јесте да сам подгине цену рада. У супротном или ће да се суочи с великом флуктуацијом запослених, или са нижим квалитетом рада.

За већу плату су спремни да раде више или да се преквалификују

И у осталим задругама, потврдили су да су кандидати све мање спремни да раде за 30.000.

– Чини се да људи нису спремни и не желе да раде за плате које су послодавци спремни да плате за одређену врсту посла. Заправо све чешће се дешава да на позиције које оглашавамо и где се плате крећу око 30.000 динара, немамо довољан број заинтересованих за рад – кажу за Клик до посла у омладинској задрузи „Данивизард“.

У разговору са запосленима у овој задрузи су сазнали да су они спремни да раде и дупло, или да се преквалификују, да би зарадили више.

– Све чешће долазе са захтевима да се пријаве за послове чија почетна плата није испод 40.000 динара. Такву почетну плату могу пронаћи искључиво са искуством и у областима књиговодства, грађевинарства, програмирања и банкарства. Разлози за то, према нашим проценама су повећана минимална цена рада у Србији, миграција радне снаге, као и могућност хонорарног рада, ад-хок ангажовања где за повремено ангажовање за пар дана зараде ту исту плату – кажу у „Даинвизарду“.

Очекивања кандидата око 25 одсто већа од плате коју нуде послодавци

У агенцији „Wоркфорце гроуп“ кажу да се свакодневно сусрећу са чињеницом да су очекивања кандидата у просеку око 25 одсто већа од плате коју је дефинисао послодавац.

– С друге стране, данас је велики изазов наћи кандидате који су расположени да раде било који посао за минималну цену рада. Посебно када говоримо о студентима, њима није битна потреба поослодавца јер увек могу да сачекају послове где су боље плаћени, а где су послодавци флексибилнији по питању радног времена – кажу у овој агенцији.

Они додају да је данас изузетно тешко наћи доброг радника, не зато што их нема, већ зато што знају своју вредност и одбијају да раде за мале плате.

– Ово важи и за раднике у производњи, исто колико и за ИТ кадар. Радник јесте трошак, али трошак који доприноси расту и развоју фирме. Радник који је задовољан условима и односом послодавца према њему, ће се много више залагати и трудити на послу, па самим тим и обезбедити послодавцу очекивани профит – објашњавају.

Обични грађанин, како кажу, не води се просечно платом већ сумом новца која му је потребна да задовољи животне потребе.

– Одлив радно способног становништа доводи до тога да кандидати који остају у Србију знају да је све мање радне снаге и одбијају да раде за мале зараде у нади да ће послодавци бити принуђени да повећају сатнице- додају у „Wоркфорце“.

Шта кандидати могу да понуде за више пара?

Међутим, има и директора задруга који другачије размишљају.

– Реално има истине у томе да 30.000 у први мах звучи као мала зарада, али узмите у обзир да се траже већином студенти за привремено-повремене послове којима није поента да се животно обезбеде већ да стекну радне навике и да понешто науче (плаћена пракса), зараде за летовање, зимовање, гардеробу или изласке. Они не раде на пословима велике одговорности, али раде у великим компанијама где треба да стекну и одређене контакте за касније озбиљније запослење сто се у пракси показало као веома битно – каже за Клик до посла Игор Јовановић, директор задруге „Нефертити“.

Он додаје да свакако да повећање зарада на земљи утиче и на младе, али сматра да би они морали „прво да се покажу на одређеном радном месту, па онда захтевају боље услове“.

– Сад друге стране, имамо смањење незапослености у Србији и реално осетан мањак радне снаге за поједине послове или привредне гране, па ту само тржисте намеће веће почетне зараде – додаје Јовановић.

По њиховим анкетама, кандидати су задовољни пословима од око 38.000 до 43.000 стартне зараде.

– За такве послове имамо много већи број пријава, али за те зараде послодавци траже много више од кандидата који без претходног искуства не могу да се снађу најбоље од старта и остављају лош утисак, па се опет враћамо на претходно речено – закључује Јовановић.

Колике месечне плате нуде задруге

– угоститељство од 40.000 до 50.000

– трговина 35.000

– администрација 40.000

– физички послови – дневница 2.500

– спремање пословних просторија – 300 динара сат

– производња и паковање робе – 40.000

– возачи – 40.000

Извор „Данивизард

Клик до посла/Блиц        Игор Аврамовић

Коментари

Коментари


Препоручујемо