Србија клизи у пропаст | Жиг Инфо

Србија клизи у пропаст

Све чешћи драматични написи „Брдо прогутало кућу“ и „Бујица однела мост“, „нестао део пута“ и више него узнемирујућа порука српског министра за ванредне ситуације Велимира Илића да је регистровано 36.000 клизишта, уз бојазан да ће бити и нових, створили су апокалптичну слику како читава Србија клизи.

Односно да постаје земља чију ће мапу из корена променити до скора невиђене временске непогоде. За решавање овог проблема, процењује Илић, потребно је 400 до 500 милиона евра годишње, а у наредне две деценије, чак 11 милијарди евра.

Међутим, стање у земљи показује не само да је осиромашена економском кризом, већ и да је непогоде дочекала без озбиљније стратегије за одбрану и без регистра клизишта.

Да је Србија подложна клизиштима, указује за „Вести“ Милутин Стефановић, директор Завода за заштиту бујица и ерозије у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“. Он истиче да је у току уговарање за регистар клизишта. Тако би се извршила евиденција и класификација тежих, средњих и лакших клизишта, тецишта као блажег вида покретања земље, али и свих потенцијалних клизишта у Србији.

– Није реч само о клизиштима, већ и о тециштима која представљају клижење земље натопљене водом, односно живог блата. Та земља тече и обрушава се, па у западној и југозападној Србији има екстрема да крене читаво брдо, или да се прекине пут Рашка-Краљево, због чега је за спас бебе био упућен хеликоптер који је доживео несрећу – појашњава Стефановић.

Он каже да је једно од најугроженијих подручја западни део Србије где је на Великој реци између Љубовије и Малог Зворника, највеће клизиште, али да ситуација није добра ни у источним деловима земље.

Бујице имају велики утицај на померања земље, јер кад вода прође великом брзином откида ножицу косине и земља почиње да клизи.

– Првенствено треба решити узроке, да се избегну последице и на сва врата куцам да то урадимо што пре. Србија има више од 14.000 бујица које доводе до ерозије земље, али треба видети и колико на то утиче и сеча шума. Противерозивним радовима ће се утицати и на смањење поплава – наводи овај стручњак.

Указује и на проблем изградње кућа на неадекватним местима са лошим пројектима.

– Општине немају стручног кадра који би на прави начин регулисао све од техничке документације до издавања дозвола за градњу – објашњава директор Института.

Стефановић износи екстреман пример Крупња који има чак три до четири метра наноса који је дошао са врха оближње планине. Председник крупањске општине Раде Грујић каже за „Вести“ да борба овог места са последицама непогода из прошле и ове године не престаје, истиче да на 342 квадратна километра општине постоји 420 клизишта.

– У зони где су стамбени објекти је 140 клизишта и још 150 у зони пута, а остало по шумама у околини. Некако се боримо са природом, али је тешко, јер се стално појављују нова клизишта, па нам се то десило и после прошлонедељног снега – каже он.

Грујић наводи да се осим четири бујичне преграде, општина бори за још 14 планираних која би умногоме ублажила садашњу ситуацију.

– Довољно је рећи да је на реци Чађевици било регулисано корито за пролазак 45 метара воде у секунди, а да је током поплава прошло троструко више, односно 146 метара у секунди – наводи председник општине Крупањ размере катастрофе која је задесила овај градић.

Угрожен и исток земље

– Институт је направио стратегију уређења ерозије од бујичних поплава а процене говоре да је потребно издвојити десет милиона евра годишње.
– УНДП је од децембра прошле године финансирао 20-ак пројеката. У западној Србији су у две деценије уназад урађене само четири бујичне преграде, а од јануара ове године се гради још 18. Трудимо се да до краја маја буде још 20-ак, а инсистирамо и на истоку земље, где је највише страдала Текија. Тамо се у противерозионе радове улаже милион евра, а у Грабовичко поље и Кладово још два до три милиона евра, што финансира Привредно друштво Ђердап – казао је Милутин Стефановић.

У Београду близу 2.500 клизишта

Министар за ванредне ситуације Велимир Илић је рекао да је најдраматичнија ситуација у Љигу, Косјерићу, Дољевцу, Крупњу и Владичином Хану где има око 400 клизишта. Додао је да у Београду има 2.350 клизишта, а подручју Чачка је регистровано 250 клизишта. Опасност прети Горњем Милановцу, Куршумлији и Трговишту.
– Србија је рекордер у Европи по броју елементарних непогода и штета је само прошле године износила 1,7 милијарду евра због чега је потребно предузимати максималне мере у сфери земљотреса и формирати фонд за испитивање клизишта – каже министар.

 

(vesti)

 

Коментари

Коментари


Препоручујемо