Србин који је оженио Хрвата: Било је као у филму, коначно сам се СПАСАО! | Жиг Инфо

Србин који је оженио Хрвата: Било је као у филму, коначно сам се СПАСАО!

Насмејани сватови, две матичарке и кумови окупили су се 5. септембра прошле године у Градској већници у Загребу. Били су ту и неки људи из хрватске Владе. Напокон, не дешава се сваки дан да се склопи прва истополна заједница у Хрватској, посебно не да један Србин ожени Хрвата.

Иван (29) се заљубио у свог 12 година старијег партнера пре три године. Дуго су се дописивали и он је коначно уграбио прилику да изостане са посла и оде да га лично упозна.

– Први пут сам отишао у Загреб 2012. године. Ту сам упознао будућег партнера. Све је било сјајно и ја сам опет дошао у Хрватску на годишњи одмор. Тада смо се договорили да би могли да почнемо заједнички живот – рекао је Иван за „24 сата“ и замолио да не објавимо његово презиме.

За две недеље „успео да се спасе“

– После склапања животног партнерства све је ишло врло брзо. Процедура је једноставна јер се све примењује као и код „спајања породице“ хетеро парова. Тада, када сам се ја регистровао постојала је само документација и формулари као за брак. Тамо је све решено у року од две недеље и добио сам привремени боравак на пет година, и личну карту за странца као члан породице хрватског држављанина, и аутоматски и радну дозволу – открива Иван.

Пар је имао складну везу, али чинило се да је све остало било против њих. Испоставило се да границе које њих нису дотицале у љубави, итекако праве проблем у пасошу.

Чак два пута Београђанин је налазио посао у Београду, два пута је давао отказ и враћао се у Хрватску. Вукла су га осећања.

– Све смо покушали да бих ја могао да боравим и евентуално радим у Хрватској, али без успеха. Ја сам у Хрватској био туриста са истим роком туристичког боравка 90 дана у шест месеци. После тога мораш ван земље и не можеш унутра док ти не истекну нових 90 дана, а ја сам се стално враћао у Београд. Знали смо да це владајућа гарнитура донети обећани закон и решили смо да чекамо – присећа се Београђанин.

Били су у праву.

Тако су се крајем лета прошле године у вечерњим сатима у Градској већници у хрватској и правно спојила два мушкарца. Један од њих, млади Србин, био је ван себе од среће. Нашао је животног партнера и успео да склопи животно партнерство. Али не пре филмске акције.

Матичарка глумила младу

– Десила нам се једна анегдота. Медији су тражили тај баш први пар, да виде ко ће се регистровати. Зато смо матичарке и ја, две смо имали, направили да смо једним колима ишли у Већницу, а да су испред нас ишла кола са једном од матичарки са букетом у рукама која је глумила младу, па ако медији буду тамо да помисле да је хетеро венчање. Ушли смо у двориште нашим колима па су они тим другим колима за нама како би „затворили“ пролаз да нас као неко не би сликао. Никога, наравно, није било али било је симпатично јер су се потрудиле – открива срећан младожења.

На венчање је дошао хрватски министар Управе и једна жена из Министарства правосуђа, али Иванове породице није било. Никога од њих. Они његову хомосексуалност никада нису прихватили, чак су тражили да крије да је геј. Процедура је, каже Иван, била иста као и за брак. Као и срећа.

– Осећај је феноменалан! Био сам током година скептичан јер је све било на климавим ногама. Тада се у Хрватској десио и онај референдум против геј брака па се на крају тако и не зове и све оно што је било против и ове Владе. Постојао је и моменат страха да можда нећемо успети на даљину да останемо скупа али све се на крају супер завршило. Ми смо први пар који је склопио животно партнерство у Хрватској. Један Србин је оженио Хрвата – весело прича Иван.

Није им било лако, свој породични мир платили су правом правном битком.

– Борио сам се као лав и остварио то на крају! Био сам страшно фрустриран свиме и онда сам се дао у битку са институцијама како бих остварио своје право, а опет био сам странац и то Србин у Хрватској. Нисам презао ни од чега и мејловима сам тражио помоћ од свих који ти сада падну на памет а да су неко и нешто у Хрватској. У овим нашим односима мислим да је прво животно партнерство између Србина и Хрвата ипак корак напред. Ја сам овде срећан и задовољан. Живим у лепом стану, у лепом делу града, имам посао и на неформалном сам образовању у центру за Мировне студије. Спасао сам се – закључује Србин и наставља да буде уз свог партнета. И у добру, и у злу.

За Србију је самац!

Иван је хтео да промени презиме, али у Србији то не би признали.

– У Србији ја сам пред институцијама и даље „соло“ јер они животно партнерство не признају. Што се тичце Словенаца, занимљиво је да у доба економске кризе већина европских земаља погођених рецесијом идеу ка национализму и екстремизму и забрани или негирању ЛГБТ права. Словенија је прва која иде у супротном смеру. Драго ми је због тога, али ми је и жао јер само пар стотина километара даље неке земље и даље забрањују својим грађанима једнака права – искрен је Иван.

Н. ГАВРИЛОВИЋ    24 Сата

Коментари

Коментари


Препоручујемо