Српски март – ратови, убиства и немири (видео) | Жиг Инфо

Српски март – ратови, убиства и немири (видео)

У Србији воле пролеће, али март никако не воли Србију. Рат, убиства, политички немири и природне непогоде грађане ове државе задесили су баш у овом месецу. И највише у овом месецу.

Март је, можда, најчувенији по „мартовским идама“ (15. март) кад су широм Римског царства приређиване светковине у част бога Марса, који их је чувао од напада варварских племена. У свету га, пак, памте по важним проналасцима у индустрији и науци, али и по догађајима битним за цивилизацију уопште.
У овом месецу је Александар Бел остварио први двосмерни телефонски позив, Филипс представио прототип оптичког дигиталног аудио-диска, а током лета „Васход 2“ совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао је из летелице и постао први човек који је „прошетао“ свемиром. Такође, балет „Лабудово језеро“ Петра Илича Чајковског и Вердијева опера „Риголето“ први пут су изведени у марту. У марту је основан Бољшој театар и отворена Ајфелова кула, а на мартовској конференцији у Копенхагену установљен је празник Дана жена. Рођени су Јохан Себастијан Бах и Винсент ван Гог, а Голда Меир постала прва жена премијер Израела…
Март је у Србију донео НАТО агресију, стрељање Зорана Ђинђића испред његовог радног места, пожар у Хиландару, погром на Космету… Зато овај месец свугде у свету има 31 дан, само у Србији траје знатно дуже. Чак предуго.
Спутњик је изабрао само неке од догађаја који су се догодили у овом месецу, а годинама остали у сећању грађана Србије.

Пожар у Хиландару (4. март 2004)

 

Манастир Хиландар на Светој Гори захватио је 4. марта 2004. око сат времена после поноћи катастрофалан пожар. Ширећи се преко кровова, пожар је потпуно уништио део манастирског комплекса од игуманове келије, преко гостопримнице све до Пирга Светог Саве. Изгорео је североисточни, Бели конак, подигнут 1598. године. Северозападни део конака подигнут 1821. такође је изгорео, а у њему су се налазиле административна управа манастира, гостопримница и собе за смештај гостију. Ван домашаја ватре су остали црква краља Милутина, ризница, архива и библиотека манастира. Обнову целог манастирског комплекса успорава недостатак новца.
До сада је обновљено више од 60 одсто, у шта је уложено више од 12 милиона евра. Радови на обнови започели су 2006. Прво је обновљен конак из 1814. а затим је почела обнова конака из 1821. Подигнут је нови виноград и обновљено манастирско пристаниште. Хиландар, у коме је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака, су 1198. подигли Стефан Немања и његов син Сава. Манастир је од 1988. на Унесковој листи светске баштине.

Девети март (9.март 1991)

 

Велики митинг опозиције предвођене Вуком Драшковићем, председником Српског покрета обнове, одржан је на Тргу републике 9. марта 1991. са захтевима да челни људи ТВ Београд поднесу оставке. Митинг се претворио у сукобе демонстраната и полиције, која је на улице извела и водене топове. Погинуо је један демонстрант и један полицијац. Вук Драшковић је ухапшен.
Касније, у току вечери, на београдским улицама појавили су се тенкови. Студентске демонстрације код Теразијске чесме настављене су наредна четири дана, а режим Слободана Милошевића испунио је захтеве који су се тицали Драшковићевог ослобађања и оставки челних људи ТВ Београд. Оставку је поднео и министар унутрашњих послова Србије Радмило Богдановић.
Бечки разговори о статусу Косова (10. март 2007.) између Мартија Ахтисарија и представника Србије нису довели до промене „Ахтисаријевог плана“ којим је предвиђена независност Косова, а чиме је прекршена Резолуција 1244 СБ УН.
У Хагу умро Слободан Милошевић (11. март 2006), бивши председник Србије и Југославије. Рођен је 20. августа 1941 у Пожаревцу.

Демонстрације „Косово република“ (11. март 1981)

 

На Косову су 11. марта 1981. избиле масовне демонстрације албанских студената, током којих је дошло до сукоба са полицијом. Центар протеста био је Универзитет у Приштини, а студенти су у почетку изашли са социјалним захтевима. Врло брзо, међутим, од тих захтева за побољшање студентског стандарда прешли су на захтев „Косово – република“. Годину дана касније, 11. марта 1982. године, у Приштини, Подујеву, Сувој Реци и Вучитрну избиле су нове сепаратистичке демонстрације Албанаца.

Убијен премијер Зоран Ђинђић (12. март 2003)

 

У дворишту Владе Републике Србије у среду, 12. марта у 12.45, пуцано је на премијера Зорана Ђинђића, који је погођен са два метка, после чега је пребачен у Клиничко-болнички центар. У 13.30 часова констатована је клиничка смрт а в. д. председника Србије Наташа Мићић је, на предлог Владе Србије, прогласила ванредно стање. Ђинђић је сахрањен 15. марта уз присуство више од 70 страних делегација и више стотина хиљада грађана. Три дана касније, МУП Србије је саопштио да су организатори и извршиоци атентата припадници земунског клана предвођени Милорадом Улемеком Легијом, Душаном Спасојевићем Шиптаром и Милетом Луковићем Кумом.

У полицијској акцији „Сабља“ ухапшен је Звездан Јовановић, његови помагачи и још неколико припадника ЈСО. Током те акције, приведено је 11.665 особа, међу којима је било партијских функционера, високих војних официра, носилаца правосудних функција и естрадних звезда, а неки од њих су задржани у притвору. Скупштина Србије изабрала је 18. марта нову владу, чији је премијер био Зоран Живковић, а нови потпредседник Чедомир Јовановић.

Погром Срба са Космета (17. март 2004)

Код села Чабра, у реци Ибар, Унмик полиција је 17. марта 2004. пронашла тела двојице утопљених албанских дечака. Демонстрације косовских Албанаца тим поводом прерасле су у дводневно насиље током којег је убијено 19 лица (11 Албанаца и осам Срба), а више од 900 особа је повређено. Уништено је или оштећено око 800 кућа, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба напустило је своје домове. Због напада на српске енклаве одржани су протести више хиљада људи у градовима у Србији. У центру Београда и Ниша запаљене су џамије, а у Новом Саду су демолирана стакла на Исламској заједници.

НАТО агресија (24. март 1999)

Северноатлантска војна алијанса, без одобрења СБ УН, почела је 24. марта 1999. око 20 часова ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ. Напади су касније проширени на привредне и цивилне објекте. Напади у НАТО агресији без прекида су трајали 78 дана, после чега су суспендовани 10. јуна кад је потписан војнотехнички споразум о повлачењу војске и полиције са Косова и Метохије. Са војском је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца. Истог дана, у СБ је усвојена Резолуција 1244 по којој Југославија (Србија) задржава суверенитет над КиМ, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора.

Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Економски експерти из Групе-17 проценили су штету на око 30 милијарди долара.
Самоубиство извршио Бранко Ћопић (26. март 1984) чувени књижевник, скочивши са Савског моста у Београду

Почетак разлаза ТИТО — Стаљин, увод у Резолуцију Информбироа (27. март 1948)

 

Размимоилажења на релацији Јосип Броз Тито — Јосиф Стаљин условила су повлачење совјетских војних стручњака из Југославије, а касније и цивила. Први сукоби су кренули дописима. У оном, који је Стаљин 27. марта 1948. послао на Титову адресу, изложене су чињенице које су, према Стаљину, показивале непријатељски однос југословенског руководства према СССР-у. У одговору КПЈ, ове оптужбе су одбачене. Стаљин је онда предложио да се спор реши на конференцији Информбироа у Букурешту. Тито је одбио да оде. Резултат Конференције била је чувена Резолуција Информбироа „Ситуација у Комунистичкој партији Југославије“ из јуна исте године, којом је КПЈ искључена из Коминформа и читавог комунистичког покрета.

Демонстрације против Тројног пакта (27. март 1941)

 

Хиљаде демонстраната изашло је у Београду 27. марта 1941. на улице узвикујући „Боље рат, него пакт“. Део војске, под вођством генерала Боривоја Мирковића, тог дана обара владу Драгише Цветковића и приморава кнеза Павла Карађорђевића на абдикацију. Заузета је Главна пошта и блокиран излаз из града.

Два дана раније, 25. марта, председник Владе Краљевине СХС Драгиша Цветковић је у Бечу потписао протокол о приступању Тројном пакту, уз дате гаранције и концесије. Пре тога је Тројном пакту приступила Бугарска, а кнез Павле Карађорђевић (регент) састао се са Адолфом Хитлером, на његов позив.

Пет месеци пре пунолетства, Петар II Карађорђевић постаје краљ. Формирана је нова влада са генералом Душаном Симовићем на челу. Потпредседник владе био је академик Слободан Јовановић.

(sputnik)

Коментари

Коментари


Препоручујемо