СТАЛНА ПОСТАВКА ЛЕГАТА ПРОФЕСОРА ДОКТОРА АЛЕКСАНДРА Ђ. КОСТИЋА У ГРОЦКОЈ | Жиг Инфо

СТАЛНА ПОСТАВКА ЛЕГАТА ПРОФЕСОРА ДОКТОРА АЛЕКСАНДРА Ђ. КОСТИЋА У ГРОЦКОЈ

У оквиру библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, огранку библиотеке града Београда, постављена је стална изложбене поставка културно-историјске збирке легата професора доктора Александра Ђ. Костића, једног од оснивача, професора и декана од 1936. до 1939. године Медицинског факутета Универзитета у Београду, на којем је основао и катедру хистологије, као и оснивача Инситута за хистологију и ембриологију, Ветеринарског факултета 1938. године и Фармацеутског факутета 1939. године.

Доктор Костић није био само лекар, већ свестрана личност, и то је показивао још од своје младости, када је осим редовног школовања завршио и српску музичку школу – клавир и композицију, а касније током студија медицине у Нансију 1912. године у Француској организовао је студентски међународни хор, затим је прешао у Стразбур где је завршио и мајсторску пијанистичку школу.

Рођен је доктор Костић марта 1893. године и све ратне страхоте Првог и Другог светског рата нису ни њега мимоишле, те је 1915. године лечио рањенике у Гроцкој и након тога прошао Албанску голготу.
Иако је 1940. године одликован француским орденом Легије части, као и његова супруга 12 година касније професор педијатрије докторка Смиља А. Костић – Јоксић, због залагања примене бе-се-же (BSG) вакцине против туберкулозе, и три пута биран за декана Медицинског факултета, доктор Александар Костић је два пута избациван из истог – први пут ратне 1941. године због одбијања сарадње са окупационим властима, а други пут 1952. године када, заједно са супругом, бива удаљен са факултета од стране тадашње комунистичке управе уз забрану опроштајног скупа са студентима.
Вратио се у Гроцку 1932. године и одлучио да у овој приградској општини сагради себи кућу. Копајући темеље за кућу у Дубочају, познатом викенд насељу у општини Гроцка, доктор Костић је закопао у историју и открио на свом имању велики број старих предмета из различитих периода, као и две раскошне римске гробнице, те је, као учен човек који се увек залагао за очување народног блага својим радом и залагањем, чувао све ископине и направио непроцењиву археолошку збирку.

На иницијативу доктора Костића археолошку збирку је поклонио Завичајном музеју Гроцка, са седиштем у тек адаптираној Ранчићевој кући, јула 1982. године, у којој се сада налази Центар за културу Гроцка, а након његове смрти 1983. године његов син Војислав А. Воки Костић, познати композитор, поклонио је и личне предмете оца ради формирања легата доктора Костића.

Након више година чувања дела збирке и легата у оквиру простора библиотеке „Илија Гарашанин“, створили су се услови за поновну сталну поставку сакупљеног археолошког блага које обухвата палеонтолошке налазе и предмети од неолитске старчевачке културе до новог века, уз личне предмете доктора Костића, међу којима су рукопис његове књиге „Основи медицинске сексологије – рукопис I“, као и штампано издање исте, затим „Велика медицинска енциклопедија за народ – народни здравствени учитељ“, као и лекарски прибор и прибор за писање, а ту је и књига „Ведрине у олуји – приче са Солунског фронта“ и сандуче на коме пише „Рукописи 1913 – 1919“ у коме је пренет рукопис „Медицинског речника“ преко Албаније. Тик уз дела доктора Костића налазе се књиге, насловне стране појединих дела и предмети његове супруге докторке Смиље Костић – Јоксић, педијатра, која је осим стручних књига о деци написала и књигу “Осврт на живот и рад проф. др Александра Ђ. Костића“, до које у витрини заузима место књига њиховог сина Војислава Костића „Живот са непреболним болом у души (проф. др Александар Ђ. Костић 1893 – 1983)“.

Доктор Костић је, осим позива лекара и подучавања млађих нараштаја како да буду што бољи лекари, био и просветитељ и развијао је дух академизма у Србији, те се бавио лингвистичким проблемима и потрудио се да се избегне транскрибовање медицинских термина и да се формирају домаћи, а упоредо се бавио и историјом медицине са циљем коришћења ранијих научних радова како би се објаснили научни поступци и формирао се научни закључак. Био је и уредник више часописа и председник Скаутске организације Југославије, а и као пасионирани фотограф од 1911. године и пионир медицинске фотографије у Србији, иницирао је и основао фотографску лабораторију при Хистолошком институту 1922. године и покренуо је Београдски фото-клуб (БФК) 1928. године. Уз сарадњу колеге Александра Ј. Телебаковића 1925. године издао је књигу „Микрофотографски атлас нормалне хистологије“ за коју су спремили препарате и сам их је фотографисао микрофотографским апаратом, те је коришћење микро-фотографија и филмова увео у методику предавања. Такође је волео да фотографише и старе просторе Београда и портрете претежно људи из света науке, и у Салону Музеја савремене уметности у Београду 1978. године одржана је изложба његових фотографија под називом „Проф. др Александар Костић, Фотографија 1911 – 1978“.

У реновираном простору библиотеке „Илија Гарашанин“ предмети из легата и археолошка збирка поново су доступно свима да погледају археолошко благо и оставштину доктора Костића, као што је он и хтео поклонивши је Завичајном музеју пре 36 година.

Снежана Недић

 

Коментари

Коментари


Препоручујемо