СВЕТИ ЛУКА, СНЕГ ДО КУКА Данас сазнајемо каква нас зима чека | Жиг Инфо

СВЕТИ ЛУКА, СНЕГ ДО КУКА Данас сазнајемо каква нас зима чека

14_1000x0

Свети Лука један је од најцењенијих заштитника лекара и многе породице га славе. Према веровању, данас ћемо сазнати каква нас зима чека…

Српска православна црква и њени верници данас прослављају, заштитника медицине, лекара, али и оснивача иконописа.

Један је од најцењенијих заштитника лекара и многе српске породице га славе, а у народу је тај дан познат и као Лучиндан.

У списима на старогрчком и црквенословенском језику Свети Лука се описује као „поуздани лекар душе и тела“. Поштује се као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника, многих породица. Познато је да је лечио бесплатно, а верује се и да његове мошти имају исцелитељску моћ.

Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу, а позната је „икона у икони“ која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава. Свети Лука се сматра и оснивачем хришћанског иконописа.

Свети Лука је живот окончао у 84. години, а хришћанска традиција каже да је Лука написао Свето јеванђеље по Луки – треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), и Дела апостолска.

Његове мошти се чувају у Цариграду, а сматра се да стопало Светог Луке које се чува у једном манастиру у Црној Гори лечи болести очију.

На данашњи дан обичај је да се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице.

Када се примети да овца „затеже“, кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи.

У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку. У народу постоје и изреке: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер наступа зима када се вукови приближавају селима.

Верује се и да се после обележавања празника посвећеног Светом Луки ваља надати рђавом времену. Својевремено, Вук Караџић је забележио:

“У Херцеговини, на Лучиндан, домаћин порани у тор да види како стока тога јутра лежи: ако је подвила ноге пода се, кажу да ће бити зла зима и година, а ако је ноге опружила, кажу да ће бити добра и зима и година.”

У Црној Гори се верује да је небеска дуга појас Светог Луке.

Ало

Коментари

Коментари


Препоручујемо