У време штедње предузећа деле 24 милиона евра својим радницима | Жиг Инфо

У време штедње предузећа деле 24 милиона евра својим радницима

Већини запослених у јавним комуналним предузећима у Србији ових дана исплаћена је једнократна помоћ од 41.800 динара. Само у Београду у овом сектору ради 21.000 људи, на нивоу државе тај број је близу 70.000, што значи да је за ову помоћ издвојено више од 24 милиона евра или 2,9 милијарди динара.

Помоћ је исплаћена на основу Посебног колективног уговора који су синдикати потписали са локалним властима, а одлука о томе у Београду усвојена је пре два месеца. Град Београд је, како је то рекао помоћник градоначелника Андреја Младеновић, изузетно задовољан сарадњом са синдикатима, као и „разумевањем запослених јер су током године показали стрпљење да се све потписане обавезе реализују у другој половини године“.

Тако су пре два дана солидарну помоћ од готово 355 евра добили и запослени у 16 београдских комуналних предузећа (до краја године добиће и остали), међу којима и ЈКП Водовод и канализација, Градско стамбено, Градска чистоћа, Зеленило, али и ГСП Београд које запошљава више од 5.600 људи, а прошлу годину је завршило у губитку од 620 милиона динара.

У Самосталном синдикату Србије, једном од репрезентативних, тврде да је измена и усвајање Посебног колективног уговора био једини начин да се неправда учињена запосленима у овом сектору пре четири године исправи. Председник синдиката запослених у стамбено-комуналној делатности Милан Грујић за Данас каже да се запосленима у комуналним делатностима једнократна помоћ исплаћује из сопствених прихода, а не из буџета.

– Запослени у комуналним делатностима не добијају плате из буџета, тако да су пре неколико година када је Влада усвојила Закон којим се замрзавају плате у јавном сектору били оштећени сви запослени у овим јавним предузећима. Договор је био да се то исправи и то је учињено посебним колективним уговором – истиче Грујић.

Ове године помоћ је 41.800 динара, прошле године запослени су добили 22.620 динара. Грујић подсећа да је то урађено „због тешке материјалне угрожености“ запослених у неким од предузећа.

– Просек плата на републичком нивоу када су у питању комунална предузећа није већи од 36.000 динара, али 40 одсто прима минималну зараду – напомиње Грујић.

Уз дужно поштовање према свима који раде, неки одговорне, а неки врло тешке физичке послове, просечна плата у овим предузећима ипак је већа од оне које примају запослени у приватном сектору. Према подацима РЗС, половина Србије ради за мање од 36.788 динара, а највећи број запослених у Србији ради за плату која је негде између 20.000 и 25.000 динара, на нивоу минималца.

Из надлежних служби Града Београда јуче нисмо добили одговор на питање из којих је средстава издвојен новац и да ли је буџетом за ову годину трошак за једнократну помоћ био планиран. Воду свакако не пије ни изговор да се солидарна помоћ исплаћује из прихода предузећа, јер нико од њих не функционише на тржишту, односно нису јавна предузећа та која одлучују о томе колика ће бити цена струје, воде, одношења смећа. Њихови приходи су приходи локалне самоуправе, а буџет тих локалних самоуправа пуне не само запослени у комуналним делатностима или јавном сектору него сви запослени.

Посебан проблем је београдско саобраћајно предузеће које је прошле године пословало са губитком од 620 милиона динара, те се поставља питање из којих су они средстава могли да исплате 234 милиона динара једнократне помоћи. На питање како ГСП Београд као познати губиташ може из сопствених прихода да исплаћује овакву помоћ Милан Грујић каже је ГСП у специфичној ситуацији јер „нема сопствене приходе, односно карте не наплаћују они већ Бус плус“.

Осим тога, већина београдских комунално-стамбених предузећа послује са добитком, ЈКП Водовод и канализација су прошлу годину, на пример, завршили са нето добитком од 25 милиона динара, а за једнократну помоћ запосленима којих је више од 2.100 у овој фирми требало им је више од 90 милиона динара – више од три годишња нето добитка.

Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања каже за Данас да су такви потези чист популизам.

– Треба видети која од тих предузећа послују самостално а која живе од субвенција и да ли онда ако она добијају једнократну помоћ ту помоћ могу да траже и они који раде у приватном сектору, односно они који послују по тржишним принципима, који исто тако пуне кесе – истиче Ђоговић. Локалне самоуправе би требало само да обезбеђују нормалне услове за пословање, напомиње он, а предузећа која су стално на јаслама града немају одговорност.

– У таквим ситуацијама једину одговорност коју имају је она према партијама, ту се све лоше забашури. То нису економске реформе и то није она суштинска трансформација на којој и ММФ инсистира, нити на државном нити на локалном нивоу – напомиње Ђоговић. Зато су јавно-приватна партнерства и ефикасан менаџмент, како каже, право решење како би градска предузећа требало да послују и самостално опстају.

У Београду засад 16 предузећа добило помоћ

Једнократну помоћ од 41.800 динара последњих неколико дана у Београду добили су осим поменутих и предузеће Јавно осветљење, Београдске електране, Погребне услуге, Градске пијаце, Инфостан, Београд пут, Паркинг сервис, Ветерина Београд, Урбанистички завод, Ада Циганлија, Београдска тврђава.

Љиљана Буквић   Данас

Коментари

Коментари


Препоручујемо

Под чизмом нацизма

Окупациона власт преко својих медија обзнанила је какви су јој планови за васколику Србадију. Ништа страшно: ми да се стиснемо уз дувар, да се смањимо ...