ВУЧИЋЕВА ОБЕЋАЊА Обећао зараде, држава им шаље извршитеље | Жиг Инфо

ВУЧИЋЕВА ОБЕЋАЊА Обећао зараде, држава им шаље извршитеље

Исплата заосталих зарада бившим радницима пропалих друштвених предузећа у Нишу, која је обавеза државе, а за коју је Александар Вучић, тада премијер, обећао да ће бити реализована до краја прошле године, ни девет месеци након обећања није започела.

Уместо тога, на врата све већег броја ових бивших радника куцају судски извршитељи, како би наплатили комуналне рачуне јавних предузећа чији су оснивачи држава или локална самоуправа. Некима од њих извршитеље су „послали“ и адвокати који су их заступали у судским поступцима за наплату тих зарада.

– Извршитељи харају међу овим људима који једва преживљавају. Све је више пописивања непокретне и покретне имовине због комуналних рачуна Обједињене наплате, Градске топлане, ЕПС-а… Држава нам дугује заостале зараде, некима и од 90-их година, а највећем броју од 2000. у појединачним износима који достижу и више милиона динара, а шаље нам извршитеље због тога што нисмо у стању да платимо рачуне предузећима које је она основала – каже за Данас Радиша Спасић, „нишки“ члан Радне групе за исплату заосталих зарада радницима пропалих друштвених предузећа, у којој су за сада представници десетак градова у Србији.

Спасић каже да су крајем прошле године извршитељи закуцали и на његова врата, по налогу нишког јавног предузећа Обједињена наплата, а због тога што годинама није плаћао рачуне за даљинско грејање. Пописали су му покретне ствари из куће. Он је успео да закључи уговор о отплати тог дуга на 60 рата, и почео је да плаћа.

Он још каже да су се за принудну наплату потраживања од ових радника, осим државе, одлучили и поједини адвокати, наводећи као пример адвоката Славомира Ђурђевића, који је преко извршитеља затражио наплату хонорара од 197.000 динара од бивше раднице Нитекса Данице Миленковић, коју је заступао у неколико спорова, међу којима је и спор за заостале зараде из тог угашеног предузећа. У закључку јавног извршитеља Миљана Трајковића, из маја ове године, због тог дуга, констатованог још у одлуци Основног суда из 2011, Миленковићима се пописује приватна породична кућа.

– Направили смо усмени договор са тим адвокатом да добије 20 одсто од новца који мојој супрузи буде исплаћен на име заосталих зарада. Његове услуге око заступања у једном приватном спору смо нешто и платили, али добар део нисмо, немамо од чега. Били смо и код градоначелника, али нико не може да нам помогне. Наша породица има шест чланова, од којих ниједан нема стално запослење. Нисмо у стању то да платимо, поготову не одједном… – каже за наш лист Станимир Миленковић, Даничин супруг.

Он додаје да је приватна приземна кућа од 84 квадратна метра једина некретнина коју поседују. Он и супруга живе у подруму, како би ћерка са својом породицом могла да буде у приземљу. Извршитељи су му, каже, долазили „два-три пута“, а када та кућа буде продата на лицитацији – остаје им „једино шатор, па испод моста“. Његовој супрузи и њему, као бившем раднику пропале Електронске индустрије Ниш, држава дугује више од 300.000 динара, не рачунајући камату, каже.

– Када је Влада Србије радно боравила у Нишу, у октобру прошле године, министар привреде Горан Кнежевић је јасно рекао да ће све зараде бити исплаћене до краја прошле године, јер „у буџету има пара“, а да ће нешто касније то бити учињено и у осталим градовима. А исти министар је у мају ове године, у Сврљигу, казао да за исплату наших зарада „нема законских основа“, као ни „финансијских могућности у буџету“. Да не верујете – каже Спасић.

И сам Вучић је у фебруару ове године, поново боравећи у Нишу, казао да пара за ове раднике нема, а да ће исплата онога што су давно зарадили ићи „у складу са могућностима“. Од радног боравка Владе до данас они су добили само једнократну социјалну помоћ у висини минималца. Многи од њих, иначе, имају извршне судске пресуде у којима се налаже исплата тих зарада, али се оне не извршавају. Неки су и „власници“ пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру, које налажу то исто, а имају и исту судбину.

Центар за социјални рад је евидентирао више од 9.000 бивших радника пропалих друштвених предузећа у Нишу, којима се, према прелиминарним пројекцијама, дугује око 4,5 милијарди динара, уколико им се исплаћују минималци. Они су радили у 60-ак таквих предузећа, која су након неуспешних приватизација и реструктуирања отишла у стечај, међу којима су и она најпознатија – ЕИ, МИН, Јастребац, Нитекс, Грађевинар и друга.

Адвокат: Претили су ми СНС-ом

Адвокат Славомир Ђурђевић категорички негира да је са Миленковићима направио било какав договор о исплати хонорара „на проценат“, а по реализацији наплате заосталих зарада из Нитекса. Каже да му они од 2011. године нису уплатили „ни динар“, тако да је свој предмет, у складу са законом, дао извршитељима. Њихова породична кућа није на мети извршитеља само због његовог предмета, већ и због неких других. „Не знам да ли су били код градоначелника или неког другог из СНС-а, али знам да су ми претили СНС-ом. Мене политика не занима, али сам старији човек, и због таквих упозорења ми неколико дана уопште није било свеједно“, каже он за наш лист и додаје да је адвокатура његова професија, а да му „велики број грађана“ које је заступао дугује новац по том основу.

 

Зорица Миладиновић, Данас

Коментари

Коментари


Препоручујемо