ЗА ШАКУ *ОВАНА Када лопов број један (СИМА) постане „ОНАЈ КОЈИ ДРЖИ РЕЧ“ | Жиг Инфо

ЗА ШАКУ *ОВАНА Када лопов број један (СИМА) постане „ОНАЈ КОЈИ ДРЖИ РЕЧ“

Када сам пре пар година причао са једним Јагодинцем о општим темама и када смо се дотакли политике где сам му саопштио да благо њему кад имају Палму а не као ми ове наше, он ми одговори:

-Ма сви су они исти лопови. Разлика је само у томе што наш Палма на 200 динара било каквих примања у буџету, за себе задржи 50 а остали новац уложи..

Тако ми нешто рече тај Јагодинац који ме „баци“ у размишљање након тог одговора. После краћег вемена, схватих да ови наши остали политичари функционишу по принципу на 200 динара пристиглог новца из буџета не само да све задрже за себе, него још подигну и кредит на ту суму јер им је све мало. И онда од тако подигнутог кредита ето дају нама (уложе) 50 динара!

Да ствар буде још још упечатљивија ови који их тај неко покрада, презадовољни су тим наводним улагањем иако га исто кошта ко Светог Петра кајгана.

Још један феномен већине нашег народа када се продају за шаку *ована. Тај феномен је у последњих пар година веома развијен. Ваљда од глади и све празнијих стомака, шака те материје буде златна вредна иако исту можете и поред контејнера наћи за џабе.

Негде тако у том времену председник Гроцке, Драгољуб Симоновић од лопова број један, како је писано у једном медију, постаде одједном „Човек који држи реч“

Само пре десетак дана једна дневна новина објави сраман чин „Естраде која краде струју“. И то ни мање ни више него на насловној страни. Број један, или први у реду који је био приказан од тих „лопова“ бејаше Драгољуб Симоновић- Сима, председник ГО Гроцка. Стуб срама те „елите“ предводи лично Сима.

И тако прође десетак дана, кад ето га поново Сима у тим истим новинама. Само овога пута није лопов, већ „ОНАЈ КОЈИ ДРЖИ РЕЧ“! У тексту се детаљно описују наводне реализације онога што је овај „пречастан лопов“ обећао, као и да су иста испуњена.


Заборавило се на сва претходна писања. Те бахати директор, те овај, те онај и то све у негативном контексту… Не немојте сумњати да је председник Симоновић лично писао текст јер он слабо то зна. Писаније ни по друштвеној мрежи му не иде,  где користи просте реченице, а камоли овакав текст да напише. Ово је ипак писао неко мало школованији, али и онај којем није тешко да поједе ону шаку што споменух мало пре зарад неколико еврића..

Што се тиче „човека који држи реч“ ето поверовах одмах! Грејемо се већ годинама  на гас, а задњи је потекао пред Нову годину, како је и било најављено у Врчину, а пре тога још пре три године у осталим крајевима Гроцке… Јужни део општине пије воду из замењених цеви, тотално хемијски чисту… Калуђерчани одавно шетају својом променадом а Грочану константно играју спортске игре у спортској хали… И тако могу још да набројим на хиљаду „урађених“ а пре тога обећаних ствари.

Знате, радило се дуго на Железници. Док су се чукали вагони узимало се по пар килограма камена дневно. Што упадну у ципелу, што овако неко разбаца поред пруге. Затим седнете у директорску фотељу истог предузећа, е тек онда имате камења колико год хоћете. Па онда лепо, транспарентно, пошаљете камионе „пуне камења“ до неких својих стоваришта или, што да не, и до своје куће. Тако лагерујете годинама и затим постанете председник општине. Онда због вишка оног камења, након што сте изградили викендице, куће, путеве ка својој кући, узмете као председник општине распишете тендер за асфалтирање и посипање некатегорисаних путева. Како то бива, на конкурсу победи сам председник. Крене тако председник да обећава путеве и онда заиста да се раде. Како се раде путеви, тако се пуне приватни џепови новцем грађана јер је већ и тако камен и асфалт свакако дошао са стране.

А народ ко народ, забораван. Па све тапше и виче браво! Ево коначно да стигнем до срушене школе и амбуланте каменим путем. Коначно да до своје шуме идем туцаником, те могу лепо да дотерам дрва како би се угрејао зими јер онај гас нам нешто скуп што нам уведоше. На крају свега, да се одморимо сви на сређеној марини у Гроцкој, претходно прошетавши оном променадом и одиграном утакмицом у спортској хали, где смо се напили свеже Умчарачко- Пударчке не више „ПУ“ воде.

Ето то вам је та шака *ована!

 

Жељко Маторчевић

Коментари

Коментари


Препоручујемо