уторак, 12 новембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

Rođen je francuski pisac i filozof Mišel de Montenj - 1533. godine

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Mišel Ejkem de Montenj je bio francuski mislilac, moralista, političar i književnik iz doba Renesanse.

Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno, svestan svojih opšteljudskih odgovornosti.

Montenjevi filozofski principi bili su preteča filozofije Dekarta, iako je Dekart smatrao logiku za prihvatljivu dogmu.

Njegovo nepristrasnio viđenje sveta i liberalna misao bili su temelj tradiciji francuskih moralista, i uticali su na brojne filozofe i pisce, kao što su Volter, Šekspir ili Niče.

Cenili su ga i katolički kralj Francuske Anri III i protestant Anri od Navare.

Montenj je umro 1592. u dvorcu Montenj. Sahranjen je u blizini dvorca, a kasnije prenet u Bordo.

Ostali događaji na današnji dan:

1525. Španski osvajač Ernan Kortes pogubio poslednjeg actečkog cara Kuautemoka.

1825. Rusija i Velika Britanija potpisale ugovor kojim je određena granica između Aljaske i Kanade.

1832. U Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije kao sastavni deo Državne štamparije. Biblioteka potom bila pod upravom Ministarstva prosvete, a od 1871. samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo knez Miloš Obrenović.

1844. Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, ministra mornarice i još nekoliko funkcionera Vlade SAD.

1862. U Srbiji donet prvi zakon o advokaturi.

1869. Umro francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin. U proznom delu "Put na istok" sa simpatijama je opisao Srbiju i njenu borbu za slobodu.

1916. Završeno prebacivanje glavnine srpske vojske, od oko 140.000 vojnika, iz okupirane Srbije u Prvom svetskom ratu, na ostrvo Krf. Oporavljena, reorganizovana i naoružana srpska vojska se u leto iste godine vratila u borbu na Solunskom frontu. Tokom povlačenja preko Albanije od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila umrlo od gladi, iscrpljenosti i zime.

1922. Velika Britanija formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.

1931. Član Donjeg doma britanskog parlamenta Osvald Mozli osnovao "Novu partiju", koja je godinu dana kasnije postala Britanska unija fašista.

1933. Hitler dan posle paljenja Rajhstaga ubedio predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše Zakon o odbrani naroda i države kojim su ukinute lične slobode, sloboda govora i štampe i pravo na okupljanje. U nekoliko narednih dana uhapšeno više od 4.000 komunista.

1941. U egzilu umro bivši španski kralj Alfonso XIII. Odbivši da abdicira 1931, kada su na izborima u Španiji pobedili republikanci, bio prisiljen da napusti zemlju.

1948. Poslednje britanske vojne jedinice napustile Indiju. Laburistička vlada 1947. ukinula britansku vladavinu nad Indijom.

1953. U Ankari Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji, poznat kao Balkanski savez.

1974. SAD i Egipat posle 7 godina prekida obnovili diplomatske odnose.

1975. U najtežoj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji poginula 42 putnika, kad je voz u punoj brzini udario u ogradu u stanici "Murgejt" londonskog metroa.

1986. U centru Štokholma ubijen švedski premijer i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme. Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme ubijen na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa. Atentator nije otkriven.

1991. Završen Zalivski rat, koji su 42 dana vodile SAD i saveznici protiv Iraka. Iračke snage prisiljene da napuste Kuvajt, okupiran 1. avgusta 1990.

1991. Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće SAO Krajine doneli odluku da se SAO Krajina razdružuje od Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji.

1993. Američki vojni transporteri izbacili iznad istočne Bosne prve tovare humanitarne pomoći u hrani i lekovima, čime je počela "Operacija padobran" u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini.

1994. U zoni "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine zapadno od Banjaluke 2 američka aviona "F-16" oborila 4 srpska aviona tipa "Galeb".

1997. U Iranu zemljotres razorio više od 20 sela, poginulo oko 1.000 ljudi.

1998. Posle ubistva 4 srpska policajca kod Glogovca i Srbice na području Drenice na Kosovu počeli sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika OVK.

2002. U potrazi za Radovanom Karadžićem pripadnici SFOR sproveli opsežnu akciju na području Čelebića, ali nisu uspeli da uhapse ratnog lidera bosanskih Srba optuženog za ratne zločine pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Dnevno.rs! Izvor Vesti

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније