петак, 23 август 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 207

Ubijen Stanoje Glavaš, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka - 1815. godine

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Rođen je u selu Glibovcu, kod Smederevske Palanke, od oca Dimitrija i majke Marice, koji su se u taj kraj doselili iz jednog planinskog sela u blizini Debra, bežeći od turskog zuluma i sukoba sa njima.

Posle Stanoja su rođeni brat Đoka i sestra Stana. Kada je Stanoje imao svega 14 godina, oko jeseni 1777. godine, pri skupljanju harača, Turci su pretukli oca, pred celom porodicom, posle čega je ovaj pao u postelju, a zatim umro.

Posle očeve sahrane, da bi ga sačuvala od teških poslova na selu, majka je Stanoja dala na abadžijski zanat kod očevog poznanika Sreje u Palanci. Majka se posle toga preudala za Petra Stanića, udovca sa dvoje dece, pa je otišla sa Đokom i Stanom da živi u Selevcu. Sa Petrom je posle toga dobila još jednog sina i ćerku.

Stanoju je zanat išao dobro. Kod Sreje je osim zanata, naučio da čita i piše. Sreja mu je zatim pomogao da otvori sopstvenu radnju i predao mu deo klijenata. U kuću mu je posle toga došao dunđer Borisav Petrović iz Negotinske Krajine, pa su oni posle zajedno otvorili i dunđersku radnju. Kako su mu oba posla dobro išla i imanje se uvećalo, Stanoje ubrzo doveo kod sebe brata Đoku i sestru Stanu da mu pomažu.

Na poziv Karađorđa da se pridruže borbi protiv Turaka, Stanoje se odazvao videvši da su se pridružili i njegovi zamljaci iz Glibovca. Njegovo prvo učešće počelo je prilikom osvajanja Tvrđave Rudnik. Karađorđe ga je brzo zavoleo, Stanoje ga je svuda pratio i postao njegova desna ruka.

Istakao se u boju na Deligradu i opsadi Beograda. Stanoje Glavaš je sa 2.500 pešaka, 500 konjanika i jednim drvenim okovanim topom početkom septembra 1806. godine oslobodio Prokuplje od Turaka, a već sutradan ustanici su oslobodili i Kuršumliju.

Turci su ga ubili na Sretenje 15. februara 1815. godine po nalogu Sulejman paše, posle propasti Hadži-Prodanove bune, iskasapiviši celo njegovo telo i odsekavši mu glavu, u selu Baničina pored Smederevske Palanke. U blizini mesta pogibije, u jednoj jaruzi pored puta, prvobitno je bio i sahranjen.

Ostali događaji na današnji dan:

1570. Papa Pije V ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

1723. Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, na čijem delu je zasnovana engleska klasicistička arhitektura 18. veka. Nakon požara u londonskom Sitiju 1666, kada je izgorelo oko 13.000 zgrada, izradio je urbanistički plan za njegovu obnovu i ostvario svoje najveće delo katedralu Svetog Pavla (1673-1710).

1873. Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač uloga u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i kao interpretator italijanske kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.

1885. Nemačka je anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

1888. Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Velike škole u Beogradu. Opisao je oko 80 dotada nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta, otkrio endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i objavio oko 30 naučnih radova. Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu.

1899. Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojters nemački Jevrejin Paul Julijus fon Rojter, po kojem je nazvana najstarija svetska agencija.

1948. Prinudivši premijera Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je "februarski udar".

1954. Egipatski predsednik Mohamed Nagib je prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

1956. Na završetku 20. kongresa Komunističke partije SSSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

1964. Pobedom nad Soni Listonom u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali, postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

1972. Sovjetski vasionski brod "Luna 20" vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1983. Umro je američki pisac Tenesi Vilijams, čuven po psihološkim dramama građenim tehnikom lirske simbolike ("Staklena menažerija", "Tramvaj zvani želja", "Mačka na usijanom limenom krovu").

1986. Filipinski diktator Ferdinand Markos podneo je ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

1991. Iračka raketa "skad" pogodila je, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

1993. Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994. Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

2000. Međunarodni crveni krst saopštio je da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.

2000. Najmanje 45 ljudi poginulo je kada je eksplodiorala bomba u autobusu na feribotu koji je plovio prema luci Ozamis na južnim Filipinima.

2001. U 92-oj godini umro je ser Donald Bredman, najpoznatiji igrač kriketa u istoriji tog sporta i najslavniji sportista Australije. On je postao nacionalna sportska ikona tokom 30-tih i 40-tih godina prošlog veka kada je postavio svojevrstan rekord u tom sportu.

2003. Umro je italijanski komičar i režiser Alberto Sordi (82) koji je, u 60 godina dugoj karijeri, igrao u oko 150 filmova.

2004. U 86. godini umro je Stanislav Rinjak, prvi registrovani zatvorenik u nacističkom koncentracionom logoru Aušvic.

2004. Češki parlament je doneo odluku o slanju više od 100 vojnika u Avganistan, što predstavlja prvu borbenu ulogu čeških oružanih snaga od II svetskog rata.

2005. Umro je Piter Benenson, osnivač Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel, koja je dobitnik Nobelove nagrade.

2006. U Njujorku je umro najpoznatiji etiopski pesnik, Tsegaje Gabre-Medin čija je pesma "Ponosan što sam Afrikanac" himna Afričke unije.

Dnevno.rs! Izvor Vesti

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније