петак, 23 август 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 207

Rođen nemački filozof Karl Jaspers, tvorac filozofije egzistencijalizma - 1883. godine

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Po završetku medicinskog fakulteta Jaspers je radio na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti, jer je osuđivao njihovu politiku.

Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti - totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem epmirijskog sveta, već je stvara pojedinac težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost.

Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt s transcendencijom - Bogom.

Pojedinacna egzistencija, tj. konkretni covek, uvek zivi u određenoj situaciji koja podrazumeva i postojanje drugih ljudi. Zbog toga Jaspers smatra da je uzajamna komunikacija, kao borba za uzajamnu ljubav i solidarnost u drustvu, izvor individualnosti i humanog zivota.

Objavio je 25 knjiga iz oblasti psihijatrije i filozofije. Dela: "Opšta psihopatologija", "Psihologija pogleda na svet", "Filozofija", "Um i egzistencija", "O istini", "O izvoru i cilju istorije", "Filozofska vera".

Ostali događaji na današnji dan:

1574. U Francuskoj izbio peti verski rat katolika i protestanata, a takvi ratovi potresali Francusku do početka XVIII veka. Punu ravnopravnost protestanti stekli posle Francuske revolucije 1789.

1685. Rođen nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najznačajniji muzičar baroka. U njegovom obimnom opusu najvrednijim se smatraju opere i oratorijumi. Po odlasku u London postao centralna ličnost muzičkog života engleske prestonice, a 1719. povereni mu organizacija i vođenje Kraljevske muzičke akademije.

1792. Umro engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno uticao na englesko slikarstvo svojim stvaralaštvom i teoretskim raspravama o slikarstvu.

1821. U Rimu umro engleski pesnik Džon Kits, čija se dela ubrajaju među najlepša poetska dela na engleskom jeziku.

1836. Oko 4.000 vojnika pod komandom meksičkog generala Antonija Lopesa de Santa Ane počelo opsadu tvrđave Alamo u Teksasu. Tvrđava, koju je branilo oko 200 dobrovoljaca, među njima Dejvi Kroket, pala 6. marta, svi branioci izginuli.

1866. Pod pritiskom bojara nezadovoljnih demokratskim reformama, rumunski knez Aleksandar Kuza, ujedinitelj Moldavije i Vlaške, primoran da abdicira i da napusti zemlju. Nasledio ga Karol I, princ od Hoencolerna, koji je 1881. postao prvi rumunski kralj.

1898. Francuski pisac Emil Zola uhapšen zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom "Optužujem", u kom je Vladu optužio za antisemitizam i montiran sudski proces protiv kapetana Alfreda Drajfusa.

1905. Američki advokat Pol Persi Haris u Čikagu osnovao u Rotari klub.

1919. Benito Musolini napustio Socijalističku partiju i osnovao fašističku stranku pod nazivom "Borbeni odredi".

1931. Umrla australijska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem XIX i početkom XX veka.

1934. Ubijen lider nikaragvanskih pobunjenika Cezar Augusto Sandino.

1938. U Kuvajtu otkriveno prvo nalazište nafte.

1942. Japanska podmornica u Drugom svetskom ratu bombardovala američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.

1944. U Vrhovni štab Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije u Drvaru stigla sovjetska vojna misija. To je bila prva sovjetska vojna misija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

1959. Međunarodni sud za ljudska prava otvorio prvo zasedanje u Strazburu.

1965. U Santa Moniki umro američki filmski komičar Sten Lorel, mršaviji iz tandema Stanlio i Olio.

1970. Britanska Gvajana postala nezavisna republika u okviru Komonvelta.

1981. U pokušaju da izvrši državni udar i zbaci vladu Adolfa Suareza grupa gardista pod vođstvom pukovnika Antonia Tehera upala, uz pucnjavu, u španski parlament.

1991. Vojnim pučem u Tajlandu oborena vlada Čatičaja Čunavana, a vlast preuzela vojna hunta.

1994. Bosanski muslimani i Hrvati zaključili sporazuman prekid vatre koji je stupio na snagu 25. februara i bio uvod za stvaranje muslimansko-hrvatske federacije u okviru Bosne i Hercegovine.

1999. Pregovori vlasti Srbije i kosovskih Albanaca u Rambujeu kod Pariza prekinuti bez potpisivanja sporazuma koji su pregovaračima ponudili međunarodni posrednici. Srpska strana odbila prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, a albanska razoružanje OVK.

2001. U Beogradu uhapšen Radomir Marković, šef Državne bezbednosti za vreme režima Slobodana Miloševića. Marković osumnjičen za učešće u političkim ubistvima od oktobra 1998. do januara 2001. Tridesetog januara 2003. osuđen na sedam godina zatvora za pomaganje u prikrivanju ubistva četiri člana Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali.

2001. Predsednici Jugoslavije i Makedonije Vojislav Koštunica i Boris Trajkovski u Skoplju potpisali Sporazum o razgraničenju dve zemlje.

Dnevno.rs! Izvor Vesti

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније