четвртак, 18 јул 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 207

Umro pisac Andre Žid, jedna od najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka - 1951. godine

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Andre Žid je bio romanopisac, esejist, kritičar i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947. godine.

Njegovu modernu intelektualnu prozu odlikuje velika iskrenost i prezir prema predrasudama. Dvadesetih godina 20. veka, Žid je postao inspiracija za pisce poput Alber Kamija i Žan Pol Sartra.

Objavio je knjigu o Fjodoru Dostojevskom 1923. Kad je u svojim delima branio svoju seksualnu opredeljenost, kao u zbirci eseja „Koridon" (1924), to je izavalo jake kritike javnosti.

Žid je ovo svoje delo smatrao svojim najznačajnijim ostvarenjem. Imao je kći Katarinu, rođenu 1923, iz vanbračne veze.

Svoju autobiografiju, Žid je objavio 1926. pod imenom „Ako zrno ne umre" (Si le grain ne meurt). Kasnije je putovao po centralnoj Africi, Kongou i Čadu. Kritikovao je francuske kolonijalne metode eksploatacije.

Tokom tridesetih godina, kratko je bio zanesen idejom komunizma, ali se u nju razočarao posle posete Sovjetskom Savezu.

Žid je ponovo otišao u Afriku 1942. i tamo živeo za vreme Drugog svetskog rata.

Dela: romani „Kovači lažnog novca", „Podrumi Vatikana", „Pastoralna simfonija", „Zemaljskai plodovi", putopisi „Povratak iz SSSR", „Putovanje u Kongo" i izuzetno poetski „Dnevnik".

Ostali događaji na današnji dan:

1473. Rođen poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljivač moderne astronomije. Njegovo učenje bilo u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve katoličke inkvizicije. Katolička crkva 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju, a zabrana skinuta 1757.

1674. Potpisan Vestiminsterski ugovor kojim je okončan englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska, područje današnjeg Njujorka, pripala Engleskoj.

1797. Papa Pije VI potpisao Tolentinski ugovor s Napoleonom Bonapartom, a prema kom su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.

1807. Britanska flota prošla kroz Dardanele da bi se potom pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske.

1861. Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji.

1918. Sovjetski Centralni izvršni komitet izdao dekret o zabrani privatnog vlasništva nad zemljom, vodama i prirodnim resursima.

1922. U Zagrebu izašao prvi broj lista "Borba", iza kog je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo izlazio u Drugom svetskom ratu u Užicu krajm 1941. i u Bosanskoj krajini od oktobra 1942. do februara 1943. Posle rata nastavio da izlazi u Beogradu kao dnevni list.

1940. Umro srpski političar Ljubomir Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije do 1901. i jedan od osnivača Samostalne radikalne stranke 1902. Od 1919. bio predsednik novoformirane Demokratske stranke, predsednik jugoslovenske vlade, a od 1929. lider Udružene opozicije.

1942. Japanski avioni u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu poginula 243 Australijanca, potopljeno osam brodova i uništena 23 aviona.

1945. Američke snage iskrcale se u Drugom svetskom ratu na pacifičko ostrvo Ivo Džima. U borbama koje su trajale do 26. marta, kada su se Japanaci predali, poginulo više od 6.800 Amerikanaca.

1951. Umro francuski pisac Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti XX veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947, a 1952. njegova dela našla se na spisku zabranjenih knjiga Vatikana.

1952. Umro norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio popularnost, a njegovi čitaoci mu poštom vraćali knjige. Posle rata, u dubokoj starosti, osuđen na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom.

1959. Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale, u Londonu, sporazum o nezavisnosti Kipra, na kom je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.

1976. Island prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom posle neuspešnih pregovora dve zemlje o pravu na ribarenje u spornim vodama. Time počeo "bakalarski rat".

1977. U Bukureštu potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale "Đerdap 2".

1991. Boris Jeljcin zatražio ostavku predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.

1992. U Južnoj i Severnoj Koreji stupili na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na Korejskom poluostrvu.

1993. Od 1.500 putnika i članova posade feribota koji je potopljen u oluji pored obala Haitija spaseno njih 285.

1997. U 93. godini umro kineski državnik Deng Sjaoping, koji je kao kineski lider od 1978. poveo zemlju u političke i privredne reforme. Sa vlasti se povukao 1990, ali do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini.

1999. Ubijen verski vođa iračkih šiita, veliki ajatolah Mohamad Sadek al Sadr, s dva sina.

2002. Posle ubistva šest izraelskih vojnika izraelske snage napale sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi, poginulo 15 Palestinaca.

Dnevno.rs! Izvor Vesti

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније