петак, 06 децембар 2019
×

Упозорење

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 206

JUser: :_load: Није могуће учитати корисника са ИД: 205

СРЕЋНА СЛАВА ЂУРЂИЦ – ОБНАВЉАЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Поуке Светог владике Николаја Велимировића: „Кад је човек распасан, не опусти ли се цело тело наниже? Опаше ли се и запрегне, не усправи ли се цело тело као свећа?

Као свећа тако душа наша треба да стоји усправно пред Богом. Како ће душа стајати усправно пред Богом, ако је неуздржљива телесина отежа земаљским страстима и похотама?“ Српска православна црква и њени верници данас прослављају празник Ђурђиц посвећен обнављању храма Светог великомученика Георгија, који страда мученичком смрћу и на његов захтев мошти му беху пренете из Никомедије у град Лидију у Палестини. За време цара Константина (лат. Constantinus Magnus – Констангтин Велики, 324 – 337, лат. Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus – Флавијер Валерије Аурелије Константин Август) побожни хришћани сазидаше прелеп храм посвећен Светом Ђорђу у Лиди и освешташе га, а затим пренеше мошти светитеља и великомученика Христовог, али храм беше два пута рушен, те потом и обнављан. Први пут порушише га 1010. године, а обновљен је на дан који празнијемо као Ђурђиц, 3. новембра по јулијанском календару, односно 16. новембра по грегоријанском календару, и зато је празник и посвећен обнављању храма Светог великомученика Георгија. Други пут храм порушише мухамеданци у време Трећег крсташког похода (1189 – 1192), а обновише га 1872. године. Мало је поузданих података о животу Светог Ђорђа, а према предању рођен је 275. или 280. године у малоазијској области Кападокији у богатој и угледној хришћанској породици. Отац Светог Ђорђа је био официр и страдао је за Христа док је Ђорђе био мали, те се он са мајком преселио на велико мајчино породично имање у Палестини, где је израстао у храброг, снажног, лепог и образованог младића. Затим је отишао у војску, као и његов отац пре њега, где је брзо напредовао захваљујући својом храброшћу и заслугама, те је од обичног војника и трибуна, већ у двадесетој години добио од цара Диоклецијана чин комита, односно војводе.

За време цара Диоклецијана 303. годионе организован је десети по реду прогон хришћана, а видевши немилосрдно истребљење своје сабраће у вери Георгије је разделио све своје богатство сиромашнима и ослободио је све своје робове, а тако је учинио и на мајчином имању у Палестини, и на сабору је говорио против прогона, те је дошао и пред цара и исповедио своју хришћанску веру, на шта је цар одговорио наредбом да га затворе у тамницу, где су уследила различита мучења не би ли га натерали да се одрекне Христа. Везивали су га и ноге му стављали у кладе, а каменом притискали груди, али није се Георгије одрекао своје вере. Везивали су га за точак за мучење, који је имао даске препуне ексера, удица, ножева и мачева, те се везан за њега окретао док му тело није било сво у ранама, али се Георгије није одрекао своје вере. Када су га одвезали мислили су да је мртав, али како није био, цар је наредио да га закопају до главе у негашени креч и да тако остане три дана како би сагорео, али је и после тога Георгије остао жив и није се одрекао своје вере. Цар је позвао и највећег мађионичара у царству Атанасија, који је донео два напитка и на силу натераше Георгија да попије први, који је требало да учини да се одрекне своје вере, али на Георгија није деловао и остаде он чврст у својој вери, те му дадоше и други смртоносни напитак, али ни он није деловао и Георгије на чуђене свих остаде жив. Неки дворјани саветоваше цара да онда доведе Георгија да се пред кипом Аполона одрекне своје вере. Цар их послуша и доведоше Георгија, који се прекрсти пред кипом и Аполонов куп се сруши, а затим и сви други кипови у храму. Видела је то царева жена Александра и она поверова у Георгијевог Бога, који му даје толику снагу, те цар нареди да се и Георгију и његовој жени Александри одрубе главе.

76762643 2458308707769768 6974298788668112896 n

 

Малаксала царица Александра на путу до погубљења затражи да се мало одмори и тада издахну, а Георгије се помоли и би посечен 23. априла по јулијанском календару, односно 6. маја по грегоријанском календару 303. године. У иконографији Православне цркве Свети Георгије је од VII века представљан као војник без коња у стојећем ставу са копљем или мачем у руци, а од IХ века приказује се и у војводском оделу на коњу како копљем убија аждају, док удаљена стоји женска прилика у господском оделу за коју се сматра да представља царицу Александру. Тропарь великомученика Георгия, глас 4.: Яко пленных свободитель и нищих защититель, немощствующих врач, православных поборниче, победоносче, великомучениче Георгие, моли Христа Бога спастися душам нашим. (Тропар, глас 4.: Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, борче против царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.) Кондак великомученика Георгия, глас 4.: Возделан от Бога, показался еси благочестия делатель честнейший, добродетелей рукояти собрав себе: сеяв бо в слезах, веселием жнеши, страдальчествовав же кровию, Христа приял еси, молитвами, святе, твоими всем подаеши прегрешений прощение. (Кондак, глас 4.: Поучен од Бога, показао си се као славни делатељ побожности, сабравши себи руковет врлина. Сејавши са сузама, са весељем жањеш, и пострадавши у крви, Христа си примио и твојим молитвама, свети, свима дарујеш опроштај грехова.)

Анкета

Да ли сте задовољни водоснабдевањем на територији градске општине Гроцка

Најчитаније