Због истеклог рока и декларације повучено близу 87 тона хране биљног порекла | Жиг Инфо

Због истеклог рока и декларације повучено близу 87 тона хране биљног порекла

Од почетка године у Србији је из промета повучено 86.749 килограма прехрамбених призвода биљног порекла и 54.016 литара пића, а најчешћи разлози стављања тих производа ван промета били су непрописна декларација и истекао рок, као и квалитет, речено је Тањугу у Министарству пољопривреде и заштите животне средине.

Због неодговарајуће декларације, како су нагласили, из промета се највише повлачило брашно, воћни сокови, кукуруз кокичар, шећер, као и дуван и дувански прозводи.

Храна животињског порекла из промета се најчешће повлачила, јер јој је истекао рок трајања, или је била без декларације, необележена жигом, као и због неадекватног складиштења, промењених органолептичких особина имикробиолошкие неисправности.

Ван промета због неодговарајуће декларације или истеклог рока, од почетка ове године стављено је и 7.992 литара алкохола и алкохолног пића и 5.825 литара безаклохолног пића.

У ресорном министарству су навели да су пољопривредни инспектори од почетка ове године обавили укупно 7.197 контрола и пољопривредна инсопекција је донела 67 решења о забрани производње, 159 решења о забрани промета, док је због констатованих неправилности по питању услова за производњу, услова хигијене и квалитета и безбедности производа поднела укупно 288 казнених мера.

Подсећају да је прошле године у Србији нешкодљиво поништено преко 325 тона хране животињског порекла од чега 304.871 килограма меса и производа од меса, 1.674 килограма млека и производа од млека, 6.386 кг рибе и производа од рибе, 11.602 килограма јаја и производа од јаја, 716,2 килограма меда, а остале хране животињског порекла у количини од 196,6 килограма.

Ветеринарска инспекција 25 управних округа, како су прецизирали у Министарству пољопривреде Србије је у периоду од 1. јануара 2016. године до децембра 2016,кроз 6.200 ванредних службених контрола у месарама, самопослугама, продавницама деликатеса, продавницама рибе, затим угоститељским објекима, објектима брзе хране, пијацама и другим објектима, утврдила укупно 1.523 неусаглашености.

Том приликом, како су рекли у Министарству пољопривреде, инспекција је наложила 1.334 корективних мера, издала 1.277 решења и поднела 365 пријава.

„Спроводећи редовне контроле у 6.473 објеката обухваћених контролама, ветеринарска инспекција Министарства пољопривреде и заштите животне средине је у истом том периоду, кроз 20.234 решења наложила мере за отклањање недостатака и поднела 990 пријава. Извршено је и 57 службених контрола нерегистрованих објеката“, казали су и апеловали на потрошаче да храну купују у регистрованим објектима и проверавају декларације, како би се избегле последице куповине производа непознатог.

Одговарајући на питање о квалитету средстава која се користе за заштиту биља у Министарству пољопривреде су Тањугу казали да Контролу промет пестицида у пољопривредним апотекама врши фитосанитарна инспекција и да се у току сезоне промета пестицида контролише декларација, рок употребе, да ли пестицид поседује важећу дозволу за стављање у промет, да ли се приликом промета пестицида даје упутство за употребу у складу са регистрацијом пестицида као и да ли на промету пестицида ради одговарајуће стручно лице.

„На основу извршене контроле, фитосанитарни инспектор предузима одговарајуће мере у смислу забране промета пестицида субјектима који не испуњавају минимално техничке услове, забране промета пестицида који су затечени у промету након истека декларисаног рока употребе или за које је истекла дозвола за стављање у промет, а на основу утврђених неправилности подноси одређене пријаве у складу са важећом Законском регулативом“, објаснили су.

Код произвођача воћа, поврћа и ратарских култура, како су додали, фитосанитарна инспекција контролише књиге коришћења пестицида из које се може утврдити који је пестицид коришћен, начин употребе као и да ли је испоштована каренца, то јест време од момента третирања пестицидом па до убирања плода.

У Министарству пољопривреде истичу да здравствену безбедност и квалитет хране на тржишту Србије контролишу инспекције Министарства пољопривреде и заштите животне средине – ветеринарска, пољопривредна и фитосанитарна инспекција као и санитарна инспекција Министарства здравља.

На целој територији Србије контроле спроводе плански, континурано и редовно, односно да се планови контрола праве у односу на период и сезонски карактер, док се узорковања обављају на основу плана мониторинга, резултата досадашњих контрола, пријава потрошача и осталог, а храна из увоза редовно контролише на граничним прелазима.

Тањуг/Блиц

Коментари

Коментари


Препоручујемо