Вођена проблемом који мори све њене суграђане, а то су мале плате и неприступачне ствари, решила је да отвори радњу у којој људи могу да изнајме гардеробу
У Србији просто цвета бизнис са сецонд ханд шоповима. У беспарици и без могућности да себи приуште баш све што пожеле, људи се често одлучују за куповину из „друге руке“.
Може да се „ископа“ по који фин комад, цена је доста приступачнија, а нова роба непрестално стиже. Што је добро – брзо оде, тачно, али може да се нађе! Проверено.
Али да смо отишли корак даље, показала је Зорана из Ниша. Наиме, ова дама дошла је на феноменалну идеју, у којој су на добитку и она и њене муштерије.
Вођена проблемом који мори све њене суграђане, а то су мале плате и неприступачне ствари, решила је да отвори радњу која изнајмљује одећу.
Зорана Митић је у разговору за наш портал рекла да јој подстрек дало оно што је видела док је путовала по свету.
– Радила сам у иностранству и свугде у свету је овако нешто нормално, а с обзиром на стандард наших грађана, мислим да овакав посао одговара већини и додаје да има много гардеробе коју купи или добије, а ниједном не обуче, те да је и то навело да отвори радњу овог типа.
– Набавили смо гардеробу за све генерације. Ниш је мали град и било је потребно ово Нишлијкама. Али и и Нишлијама. У почетку су одбијали да дођу, али након мојих критика, сада су често ту – прича Зорама кроз осмех и додаје да за мушкарце издаје искључиво одела, а њихова цена је 1.800 динара.
Сакои, сукње, кошуље, су 400, 500 динара, док је најскупља хаљина 1.200 динара. Према Зораниним речима сва роба је донесена из иностранства и има пуно маркираних ствари.Осим гардеробе у продавници се изнајмјљује и накит, као и неколико ташни.
Одећа се изнајмљује на три дана, а за изнајмљивање је потребна лична карта.
– Одећа је из иностранства, позајмљује се на три дана, а онда се враћа и шаље на чишћење. Лична карта буде код мене тих пар дана. Цео дан је хаљина или нешто друго код муштерије, дан раније додју и врате је после ношења у преподневним часовима. Када је врате, ја носим даље на хемијско, то је моја обавеза.
Власница бутика која је 10 година радила у здрваству, и напустила тај посао да би се посветила приватном бизнису, који по свему судећи за сада цвета, каже да се Нишлијама идеја заиста допала, и да су веома пажљиви.
– Проблема до сада имала нисам никада. Ништа оштећено. Мало је времена прошло, 3 месеца, то је тачно, али сви су за сада пажљиви – прича Зорана за Еспресо.
Што се тиче старосне доби правила нема. Па тако радњу посећују младе девојке, старије даме, али и баке.
– Буквално од 15 – 70 година. Дошла је једна преслатка бака и затражила комплет сако и сукњу јер жени унука. Каже хоћу лепа да будем, а имам пензију 15.000, па сам дошла сам код вас. Ми смо јој, наравно, изашли у сусрет, била је јако задовољна што мене радује – прича Зорана.
С обзиром да је Зоранина радња одјекнула у позитивном смислу, како и сама каже, није искључено да ће након неког времена отворити још једну. Али, како и сама каже, обзиром да је прошло тек три месеца, треба сачекати.
Било како било, ми јој желимо срећу и да настави да усрећује Нишлије, али и себе!
М.Б. еспресо