„Zašto ne podigneš kredit i kupiš stan, umesto što plaćaš kiriju“ najčešće je pitanje koje čuju podstanari. Stvari, međutim, nisu tako jednostavne kao što je postaviti takvo pitanje. Ali, biti podstanar ima i svoje prednosti, kao što i dizanje stambenog kredita ima svoje prednosti.
Na prvi pogled biti podstanar deluje kao „teška“ situacija, ali svaka priča ima i pozitivne strane.
– Ja sam sa suprugom podstanar već tri godine i meni se to dopada, kad promenimo poslove, menjamo i mesto stanovanja, kako bismo bili bliže radnom mestu.
– Treba samo da spakujemo svoje lične stvari, nema selidbe zbog nameštaja, jer uvek izaberemo stan koji je opremljen. Na takav način štedimo pare za prevoz do posla, kao i vreme. Moram priznati da nam to pruža potpuni osećaj slobode. Mada, možda će se nam se mišljenje promeniti kad dobijemo decu – ispričala je za Danijela Jovanović (34).
Naravno da ima onih kojima se ovakav način gledanja na život ne dopada, onih koji bi Danijelu okarakterisali kao „pticu selicu“.
Svakako da je prednost što ne mora da kupuje nameštaj, belu tehniku i sve ono što jednom domaćinstvu treba. Takođe, ako komšiluk ne odgovara, može da ide dalje u potrazi za boljim susedima.
Ali, zasigurno je mana „podstanarskog života“ davanje para za stan koji nije u vlasništvu onoga ko u njemu živi.
Ipak, većina ljudi voli da ima svoj krov nad glavom. Za one koji nisu u mogućnosti da plate stan u „kešu“, postoje stambeni krediti.
– Ja nikada ne bih mogla da živim kao podstanar i da nekome dajem mesečno onoliko koliko sada dajem za kredit. Jeste da je rizično da li ću u narednih 20 godina imati primanja da isplaćujem kredit, ali i da ostanem bez toga, bar imam deo stana koji mogu da prodam i da isplatim ostatak kredita. Jednostavno se ponašam kao da taj novac nemam, i onda mi ne pada teško da platim ratu svaki mesec. Ipak je ovaj stan moj, a to ima cenu – kaže Nina Žarić (33).
Međutim, ne može svako da „podigne“ kredit. Naime, da bi neko „dobio“ pare od banke na prvom mestu mora da bude u stalnom radnom odnosu, da ima solidnu platu da bi od banke dobio odobrenje, i onda da ima volje da deo svojih sredstava „zarobi“ na nekoliko decenija.
A, i kad se otplati kredit, stan je skuplje plaćen zbog kamata koje su obračunate u banci.
– Po meni je najveća mana dizanja kredita, ta što moj stan nikad neću moći da prodam po ceni po kojoj sam ga otplatila, već po dosta nižoj. Kamate koje plaćam banci su visoke, a onaj ko bude kupio stan od mene, te kamate neće uračunati u cenu – dodala je Nina.
Obe situacije imaju i prednosti i mane, a na vama je da odlučite, ukoliko ste u mogućnosti, koja vam opcija više odgovara.
Na primer, prosečan stan od 200 evra mesečno za kiriju u Beogradu ima otprilike oko 50 kvadrata. Prosečna rata kredita za stan, recimo u Zemunu, od oko 40 kvadrata je malo jača od 200 evra. Dođe na isto, s tim što živite u malo manjem stanu, ali ste na kraju vlasnik stana.
