Симоновић је тужио Жељка Маторчевића због више текстова међу којима се налази и текст „ШОЈИЋ ЈЕ МАЛО ДЕТЕ ЗА ОВОГ ГРОЧАНСКОГ НАПРЕДЊАКА А за лађу тунел из куће до Марине (ФОТО)“
Симоновић у овој тужби негира постојање викендице на Сребрном језеру, као и изградњу марине. Такође суду се представља да је у времену писања текстова био носилац листе Српске напредне странке, те је то допринело још већем душевном болу.
Главно рочиште по тужби Симоновића одржано је 31. августа 2020. године. На том рочишту, Симоновић је отишао корак даље. Наиме, према Симоновићевој изјави суду, на Сребрном језеру, односно око његове викендице, како је он навео, се не налазе функционери СНС-а и Гроцке већ су то само „пецароши.“
Међутим, катастарски подаци демантују Симоновића у изјави да се око његове викендице налазе само „пецароши“, већ се око њега налазе искључиво функционери СНС-а, претежно из Гроцке.
А све је почело , 15 јуна 2012. године када је формирана тадашња власт у Гроцкој из редова СНС-а, УГ „Наш Човек“ и ДСС-а. Тесна већина ове коалиције бројала је само 18 одборника, наспрам 17 колико су тада имале остале странке у грочанском парламенту. Како не би дошло до преласка одборника у супротни табор, СНС је своје чланове одвео у карантин у једној кући на Сребрном језеру, како не би имали никакав контакт са спољним светом. Одборници су затим са Сребрног језера одмах одвежени на конститутивну седницу СГО Гроцка, након које је и формирана владајућа већина.
Након формирања већине у ГО Гроцка, на Сребрном језеру, где су одборници били у карантину, убрзо су почеле да ничу нове зграде. Колики је комплекс зграда изграђен на том месту ,Жиг инфо је објавио 2015. године упоређујући „орто фото“ слике из 2009-те године и 2015. године.
На „орто фото“ приказу из 2009. године, видело се да је овај део КО Сребрног језера неизграђен, док „орто фото“ приказ направљен те 2015 указивао је да је на датом месту изграђен комплекс објеката.
Жиг инфо је у више наврата писао о овом „Грочанском Дедињу“ на Сребрном језеру приказујући који све грочански функционери из СНС-а поседује виле, или како они називају викендице на овом месту.
Све то, на рочишту одржаном 31. августа 2020. године, Симоновић је негирао. Председавајућем судији је изјавио чак да су објављене фотографије монтажа и више пута је поновио да марина није његова, да је јавна као и да је срушена.
Како би још једном утврдили истину, Жиг инфо је и данас 12. септембра 2020. године отишао до овог „грочанског Дедиња“ и поразговарао са локалним мештанима. Оно што смо прво уочили да марина још увек постоји и да је евидентно у приватном власништву.
Мештани, међу којима су они који су учествовали у изградњи марине, потврдили су за Жиг инфо да је власник исте Драгољуб Симоновић.
– Симоновића знам из овог краја јер долази на летовање. Ја сам једном привезао чамац на изграђеној марини, међутим његова жена Зорица ме је упозорила да ту не остављам чамац јер је то њихова марина и није свачије власништво. После тога остављао сам чамац на другом месту, каже нам један од Симоновићевих комшија на Сребрном језеру.
Други комшија каже да је био присутан када је Симоновић изводио радове. Каже нам да се иза великих клизећих врата налази читава просторија где Симоновић оставља чамац.
-Улази се на ова обична метална врата, од којих је кључ код Симоновића, а затим се изнутра отварају ова велика метална где је практично гаража за чамац, каже нам други Симоновићев комшија.
Све комшије са којима смо разговарали кажу нам да је инспекција СО Велико Градиште издала решење да се објекат сруши, али да он још увек, као што видимо постоји.
Наиме, мештани кажу да је одлука инспекције била окачена на бандери, као и на Симоновићевој викендици. Обавештење о одлуци је, према њиховим речима, врло брзо скинуто а објекат и даље постоји.
Један од комшија каже да је Симоновић преместио чамац у викендицу да, уколико дође до рушења, чамац не буде уништен.
Жиг инфо је поред многобројних фотографија, данас, направио и видео снимак марине, као и целокупног „Грочанског Дедиња“ у којем, по изјавама Симоновића живе пецароши, а не функционери СНС-а.
За Жиг инфо:
Милан Јовановић, Жељко Маторчевић, Зоран Лалић
