Нова уредба ступила је на снагу данас, првог дана децембра, и важи наредних 60 дана.
„Влада Србије уредбом је ограничила произвођачке, али и цене у трговини на велико и мало за пет група намирница, тако да не прелазе ниво цена тих производа на дан 15. новембар 2021. године. Колико је коштало паковање шећера конкретног произвођача на тај дан, толико током 60 дана сме да буде његова максимална цена на полици у трговинама. То важи и за преостале четири групе намирница“, наводи Жарко Малиновић.
Он објашњава да се ограничење цена неће односити на снижене и акцијске цене – ако је 15. новембра неки производ из те групе био на снижењу, неће важити његова акцијска цена, већ редовна.
Оваква одлука је, наводи саговорник портала Н1, веома добра – на кратак рок.
Орочена мера
„Јако је важно што је мера ограничена на одређени рок, на 60 дана. Јер, код одлука које представљају било какве интервенције и уплитање у тржишне односе важно је да су краткорочне и временски ограничене. На тај начин остварују се прави, стабилизирајући ефекти и нема простора да таква одлука дугорочно буде негативна по односе на тржишту“, наводи Малиновић.
Он додаје да у претпразнично време оваква одлука може да доведе до психолошке стабилности потрошача, што нам је , каже, потребно.
„Апелујем на потрошаче – мислим да је важно да и кроз ову одлуку схватимо да је једини начин да очувамо своје тржиште и своју економију да повећамо свој економски патриотизам, да чувамо нашу кућу и купујемо домаће производе“, навео је Малиновић.
Произвођачи не смеју да смањују испоруке
Уредбом је прописано и да произвођачи не смеју да испоручују производе из ових пет група у количинама мањим од просечних у последњих 12 месеци.
„Та одредба је важна јер се ставом о обавезности снабдевања спречава могућност несташица тих група производа“, указује Малиновић.
На питање да ли је ово дефинитвна потврда да нам прети раст инфлације, саговорник портала Н1 одговара да је, економски гледано, ово антиинфлаторна мера.
„Комбинацијом мера фискалне, монетарне политике и тржишне регулације омогућава се макроекономска стабилност. Пре свега, ово што ми имамо везано за кретање цена, није последица односа на нашем тржишту, већ преливање глобалних трендова који се дешавају“, истиче Малиновић.
Он подсећа да је крајем пандемијске 2020. године почео да се отвара значај број глобалних тржишта.
„То је, у комбинацији са слабијим приносом пољопривредних култура који се десио и у 2020. и у 2021. години, са огромним растом тражње и уз раст цена енергената резултирало да цене глобално расту. Погледајте раст цене уља – палмино уље је на светском тржишту повукло цену на горе, када оно као најјефтиније поскупи – повуче и раст цена других уља. Суштински је важно да имамо економски патриотизам и купујемо домаће – глобална кретања ће самим тим мање утицати на нас. Ако нас је пандемија ичему научила то је то – једни смо од ретких који нисмо имали проблем са снабдевањем“, закључује Жарко Малиновић.
Казне за неограничавање цена
Уредбом су предвиђене и казне за фирме које се буду придржавале начина обрачуна марже или не ограниче цене поменутих производа.
Казна за предузећа иде од 100.000 динара до два милиона динара. За директоре предузећа казне иду од 5.000 до 150.000 динара, а може му се изрећи „мера забране да врши одређене послове у трајању од шест месеци до једне године“.
Казна за предузетнике иде од 10.000 до 500.000 динара, такође уз могућност забране вршења одређених делатности у трајању од шест месеци до једне године.
Даниела Илић Красић Н1
