„Црни петак“, познатији као Блацк Фридаy, је дан масовних распродаја који се ове године обележава 29. новембра, када потрошачи могу да купе жељене производе по знатно нижој цени – међутим, у Србији није баш тако. Дејан Гавриловић испред удружења за заштиту потрошача Ефектива истиче да се више ради о акцији за трговце него за потрошаче, као и да се често манипулише попустима јер тржишна инспекција не успева да их исконтролише. Ипак, он нуди одређене савете за потрошаче који смањују могућност преваре.
Блацк Фридаy попусти у Србији нису исти као у Америци или у западној Европи.
„Када говоримо о Блацк Фридаy у Србији, ми овај догађај пратимо годинама код нас. Тај ‘Црни петак’ код нас није као у Америци или одређеним земљама западне Европе – да људи чекају ујутру да се отвори врата, па да купе телевизор за 50 долара, који је пре акције коштао 500 долара. Иако су неке фирме које послују у Србији из западне Европе, када дођу овде, прилагођавају се домаћој пракси и пословима“, наводи Гавриловић за портал Н1.
Код нас, истиче он, ако има попуста – углавном су мали.
„Код нас ако има попуста, то су неки мањи попусти или тамо где су већи, то је углавном на неку робу која не иде, па иде да се то распрода – неке боје или неке величине које се нису добро продале. Ретко ко може да купи нешто на попусту и да каже да је добро прошао“, наставља саговорник.
„Подигну цене пред Блацк Фридаy, па спусте на тај дан – да изгледа као да има попуста“
Друга важна ствар је да трговци користе „фаму Црног петка“ да би производ продали по истој или нешто нижој цени, казао је Гавриловић.
„Друга ствар је да трговци користе “фаму Црног петка” да би робу продали по малтене истој цени или тек нешто мало сниженој. Ми пратимо неки производ два месеца пред “црни петак” где он кошта 10.000 динара. Онда пред саму акцију му дигну цену на 15.000, па спусте за Блацк Фридаy на 10.000 поново – у том смислу они продају производ по истој цени, а кажу да су га продали по сниженој. Или се деси да спусте цену на 9.500, па кажу да је цена снижена са 15.000 на 9.500, а заправо се ради о попусту од 500 динара“, истиче он, додајући да се дешава и да акције које су имали у претходном периоду у том периоду само назову “Блацк Фридаy”, као и да прелепљују цене.
Поставља се питање да ли овако нешто дозвољено радити и да ли постоје прописи који спречавају овакве радње.
У Србији, оглашавање продаје под називом „Црни петак“ спада у акцијску продају по Закону о трговини и трговци су у обавези да се придржавају законских одредби које забрањују привидно снижење цене робе. Према ономе што Гавриловић наводи, али и на основу онога што смо сами успели да приметимо, јасно је да трговци не поштују пропис и да то неко треба да санкционише – ипак, наводи Гавриловић, тржишна инспекција се овиме не бави.
„То је обмањујуће понашање и тржишна инспекција то мора да кажњава. Нажалост, тржишна инспекција то не ради. Проблем је што недостаје озбиљан тржишни надзор. Немамо довољан број инспектора, а посебно нема довољно инспектора са добрим платама који би то редовно контролисали“, сматра он.
Портал Н1 је питао тржишну инспекцију да ли је тачно да тржишна инспекција не контролише довољно овакве видове обмањујућег понашања појединих трговаца, као и на који начин се, уколико постоје, овакве манипулације санкционишу, али до тренутка објављивања овог текста нису добили одговор.
Која је разлика између снижења и распродаје?
Ипак оваква ситуација погодује трговцима јер на овај начин успевају да „себи направе већи промет и већи приход, а не да омогуће потрошачима да купе то нешто значајно јефтиније“.
У том смислу је, како не би дошло до даље обмане, важно је и правити разлику између термина “снижење” и “распродаја” – за Блацк Фридаy су везана снижења, а не распродаја.
„Ту се ради о продајним подстицајима у Закону о трговини. То је када се одређена радња ослобађа лагера тј. робе на стању или дела робе јер ту робу више неће набављати, па се то распродаје. Или када се фирма затвара, радња се гаси, па се распродаје роба. То мора да буде јасно назначено. Када је у питању акција или снижење то значи да ја нпр. имам одређени асортиман робе који продајем и сада правим акцију 15 дана и дајем 20 одсто попуста. Кад 15 дана истекне вратим цену робе на стандардну и наставим да продајем ту робу. На распродаји такође цене често буду ниже него када се говори о снижењу“, објашњава саговорник Н1.
Савети за потрошаче
Потрошачи прво, како наводи Гавриловић, не треба да посматрају Блацк Фридаy као нешто где ће остварити велике попусте и потрошити мање.
„Прво не треба да чекају да се воде тим Блацк Фридаy-ом као да ће ту нешто да уштеде. Треба да прате цену неког производа током неког дужег временског периода. Такође, чак и ако утврде да је нешто на попусту, треба да провере код других продаваца јер се често дешава да код других регуларна цена буде јефтинија него она на попусту током Црног петка. Има и људи који једноставно, и то не мали број тих људи процентуално, који једноставно виде – пише нешто на попусту и они то купе, јер не проверавају да ли је то реална цена, колико је то коштало пре тога, да ли има негде јефтиније да се нађе и тако даље. И онда се воде једноставно тим називом „акција“, „попуст“, „Блацк Фридаy“ и купују“, казао је Дејан Гавриловић.
Онлајн куповина – већа опасност од преваре
Министарство унутрашњих послова (МУП) наводи да су током трајања акција „Блацк Фридаy“, али и интернет превара генерално, најучесталије „фишинг преваре“.
„Утврђено је да је најчешћи начин вршења ове врсте превара слање линкова грађанима који воде на тзв. фишинг (пхисхинг) садржаје, где се корисници доведу у заблуду да се пријављују на званичну страницу одређене платформе за продају, или да изврше уплату и исплату путем провереног интернет сервиса, након чега се тако прибављени подаци могу злоупотребити у различите сврхе, најчешће за прибављање противправне имовинске користи“, навео је МУП у одговору за Н1.
Поред наведеног, наводе из министарства, уочени су чести случајеви злоупотреба платних картица „онлајн“.
„Поред наведеног, уочени су чести случајеви злоупотреба платних картица ‘онлине’, где грађани путем електронске поште, ‘(чет) цхат’ апликација или различитих веб сајтова шаљу фотографије или податке са својих платних картица непровереним субјектима са којима комуницирају, чиме им дају приступ текућим рачунима и новчаним средствима на истим“, речено је.
Савет грађанима је да продајним сервисима на Интернету приђу са дозом опреза, наводи МУП.
„Савет грађанима је да продајним сервисима на интернету приђу са дозом опреза, нарочито када се ради о дељењу личних и осетљивих података попут података са платних картица, које треба делити само у изузетним случајевима, и то након што на неки други начин потврде да их шаљу физичком или правном лицу којем су и намеравали. Не треба вршити плаћања на Интернет страницама добијеним путем неког линка, преко мејла или друштвених мрежа, већ само на страницама верификованим од стране компанија попут Виса или Мастер Цард.“, наведено је за Н1.
Уколико неко тражи да сликате предњу и задњу страну ваше картице, речено је, и ту слику му пошаљете немојте то чинити, јер готово сигурно је у питању покушај преваре – готово увек је нешто што је „превише добро да би било реално“ на Интернету добар индикатор да и није реално.
Из компаније Касперскy су наводили да су током „Црног петка“ најраспрострањеније шеме са фиктивним радњама, где људи плаћају производе које никада не добију. То је казао и Дејан Гавриловић испред удружења Ефектрива.
„Поред куповине у продавницама, актуелне су и онлајн куповине са попустима. Међутим, ту треба бити опрезнији јер су преваре чешће. Прво мораш да провериш од кога купујеш. Ако фирма стоји иза тога, треба видети која је фирма, какве су референце те фирме, колико постоји и јако битно да ли је рачун те фирме у блокади јер ако је случајно у блокади или има честе блокаде, то указује да та фирма не послује баш како треба и да у случају блокаде рачуна потрошач, не може да оствари право на повраћај новца. Све треба да се провери, јер ако је фирма регистрована у АПР-у, не значи да је проверена“, поручује саговорник портала Н1.
Како је настао „Блацк Фридаy“?
Блацк Фридаy или “Црни петак” почео је да се организује током 1950-их година у Америци и долази од навике да се купује након Дана захвалности. Али сам термин није имао везе са куповином, већ са гужвама у саобраћају.
Будући да је Дан захвалности највећи породични празник у Америци, када се окупља породица из свих крајева земље, наредног дана у градовима широм САД настаје потпуни колапс у саобраћају, због чега су управо саобраћајци овај дан прозвали “Црним петком”. Двадесет година касније, када је овај феномен постао познат, продавци су почели масовно да користе термин Блацк Фридаy, као дан када у својим свескама обележавају највећи профит.
Црни петак од 2005. године постаје најпрометнији дан у погледу трговине и продаје, а како само један дан није више довољан, попусти најчешће трају и преко викенда. Наставак овог празника јавља се и у понедељак, као Цyбер Мондаy – дан који је резервисан за попусте на онлине куповине.
Овај дан у нашој земљи постао је популаран тек пре деценију, иако никада није заживео у правом смислу као у Сједињеним Америчким Државама.
foto: nova.rs/video
