Како време одмиче, то се прича о одговорности за пад војног хеликоптера 13. марта и погибији седморо особа враћа на почетак.
И то онај који су завртели медији – да је почетну брљотину направио министар одбране инсистирањем да се крене у акцију спасавања бебе, иако су услови били испод прописаног метеоролошког минимума и у току припреме и за време лета и приликом покушаја слетања.
Јелена Арсеновић, Вести
Помињан је и министар здравља Златибор Лончар као део екипе која је желела да пред камерама дочека бебу из Новог Пазара због чије животне угрожености је подигнут војни хеликоптер.
Лончар се у међувремену изгубио у тим прозивкама, а онда су га сукцесивно објављивани извештаји две војне комисије вратили у центар пажње.
Испоставиће се да су, према речима генерала Предрага Бандића, и Лончар и Гашић планирали да буду на аеродрому „Никола Тесла“, где је требало да буде организован прихват бебе.
После извештаја, Лончар је био приморан да потврди своје присуство јер се у њему „родио црв сумње да ли је све добро организовано“, па је зато кренуо пут сурчиног аеродрома.
Министар војни, међутим, и даље је на трагу одбране коју је за њега и Лончара утро премијер Вучић тврдњом да је Гашић у то време био у Крушевцу. Гостујући у једној ТВ емисији, Гашић одбацује оптужбе да је хтео зарад личне промоције да присуствује завршној акцији, неспретном и ироничном опаском да „не би могао да се телепромптује“.
Осим громобрана који им је својим ауторитетом (читај моћи) обезбедио премијер узвиком „Не дам Гашића и Лончара“, у њихову одбрану укључили су се многи напредњачки првоборци. Свако према способностима, па тако Драган Шормаз „открива“ да је у време кад је дошло до несреће на наплатној рампи Појате лично видео министра Гашића.
Истовремено, јавност се бомбардује стручним подацима битним за једну комплетну истрагу која би на крају изнедрила закључке како до оваквих трагедија убудуе не би долазило.
Али се увек треба вратити на чињеницу да су министри ухваћени у лажи и у прећуткивању сопствене улоге у поменутој трагедији и да је наредба о укључивању војног хеликоптера у акцију спасавања бебе потекла од министра Гашића.
У том лову „на вештице“, како класичним спиновањем и заменом теза премијер Вучић брани своје министре, негде се изгубио пијетет према страдалима, па се у ТВ емисијама где се говори о несрећи чује церекање водитеља док се гости међусобно оптужују ко није раздужио војна документа након пензионисања, а ко је новинар сарадник војне обавештајне службе.
Такву мучну слику смо добили у емисији „Да, можда , не“ док су се пуковник у пензији Горан Јевтовић и новинар „Политике“ Мирослав Лазански надгорњавали.
А причу би поново требало вратити на моралну одговорност министра војног који је некомпетентошћу, незнањем и бахатошћу увео цео ланац официра у кршење процедура које су на крају довеле до трагедије. При том, нико никада, и то треба понављати стално, није рекао или написао да је трагедија намерно изазвана. Али, злочини постоје и из нехата, и најмање што би министар морао да уради јесте да поднесе оставку.
