Грађани Србије и Русије убедљиво најмање верују НАТО од свих источноеворпских земаља, односно у овој војној организацији виде огромну претњу по своју државу.
У томе предњачи Русија у којој је чак 67 одсто грађана таквог мишљења, док је у Србији тај проценат свега за два одсто мањи – 65 одсто. Уз Русију и Србију стоји и Белорусија, у којој око 45 одсто грађана НАТО сматра претњом, док је тај проценат у Украјини око 35 одсто, показало је истраживање “Галупа”.
Када је у питању Србија, тек шест одсто испитаника у НАТО-у види заштитничку улогу, док око 19 одсто нема никакав став.
У Хрватској међутим преовлађује позитиван став према Алијанси (52 одсто), а занимљиво је да у Црној Гори само петина грађана (21 одсто) подржава НАТО, иако ће ускоро приступити овој организацији.
Неутралан став према НАТО (ни претња ни заштита), најприсутнији је у Грчкој, БиХ, Словачкој, Црној Гори и Бугарској.
Занимљиво, и очекивано, је то што иако Косово није чланица НАТО (Косово је у истраживању третирано као засебна држава), чак 90 одсто испитаника у њему види одбрамбедну улогу.
Како је “Галуп” образложио, разлог томе је што је Косово добијало војну подршку НАТО-а током рата с краја деведесетих година, а и након тога. Сличног става су и Албанци (70 одсто).
Поред Косова и Албаније, истраживање је показало да заштитничку улогу у великом проценту од стране НАТО препознају и у Пољској, Ческој, Румунији, Мађарској, али и Естонији и Литванији.
Истраживање је спроведено током 2016. године, из сваке земље учествовало је 1.000 грађана, осим у Русији, где их је било укључено дупло више.
Лана Гедошевић Блиц
