Многи имају сумње у то да су им телефони прислушкивани, међутим, само неки то могу и да потврде. Број особа које службе безбедности прате је у порасту
На основу података које је, на захтев Института за европске послове, а по решењу Повереника за информације од јавног значаја, обелоданила Безбедносно информативна агенција, број оних које прислушкује порастао за 10 одсто.
Војно безбедносна агенција тврди да не зна тачан број оних којима пресреће комуникацију. Цивилни сектор сумња и у једне и у друге, уз оцену да је област тајног праћења у Србији потпуно неуређена.
Да ли наше поруке читају само они којима смо их послали? Да ли наш глас чују само они са којима ћаскамо? Не и не. 405 физичких и осам правних лица у Србији без дилеме када дигне слушалицу могу да кажу „Не могу преко телефона“. Толико их је, наиме, прошле године уз дозволу суда било мета прислушкивања агената БИА.
До тих података дошао је Институт за европске послове у којем су уверени да је број оних који немају приватност заправо много већи.
– Ми имамо неформалне податке од различитих телекомункиационих компанија, према којима БИА и ВБА имају директан линк за приступ подацима вашим листинзима, локацијама на којима се налазите или коресподенцији – каже Наим Лео Бешири са Института за европске послове.
У преводу, претпоставка је да БИА пресреће понеку комункацију и без судског амина. До злоупотреба долази – објашњавају у Институту, јер контрола служби постоји само на папиру. Додају: посланици скупштинског одбора за контролу служби безбедности да контролишу заправо не знају, па ретко и про форме иду у инспекције.
– И оне се састоје од тога да се чланови одбора појаве у БИА, прошетају се и врате се у парламент. Другим речима, више времена ћете вероватно провести у музеју него што ћете провести у БИА. Зашто је то тако? Зато што они немају знања, ни вештине да седну за рачунар у системе које БИА има и да провере да ли су прислушкивања грађана спроведена у складу са Законом – наводи Наим Лео Бешири.
У Београдском центру за безбедносну политику зато имају предлог: некомпетентне посланике требало би заменити стручним инспекторима. Центар је, наиме, исписао предлог Закона о службама безбедности.
Иновација акта је посебна инспекција на чијем би тапету била питања – ко кога и зашто шпијунира.
– Предвидели смо заправо да за сваку од служби безбедности буде један посебан инспектор који би вршио контролу. Може да буде, на пример, политичка пристрасност, односно непристраснонст рада служби безбедности, да ли су испоштоване законске процедуре приликом примене мера тајног надзора над комуникацијама, трошење буџетских средстава, дакле, постоји један читав дијапазон могућности за контролу – рекао је Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику.
Како би се макар мало пресретање комуникација у Србији довело у ред, у Београдском центру за безбедносну политику предлажу и формирање националног центра у ком би се вршила сва тајна праћења.
Јер, сада, свако за свој грош, разговоре слуша и полиција и БИА и ВБА.
