Ко у Србији почини кривично дело и крене да игра на карту застарелости у судском поступку, има шансе да са овим адутом у рукама никада не буде осуђен. Рука правде првенствено је прекратка у случајевима политичара из владајућих гарнитура и бизнисмена, а списак моћника који су се извукли на ту фору с годинама постаје све дужи.
Дешава се да дело за које се сумњиче не дође до суда, а ако и стигне, звучна имена сваке одговорности ослобађа развлачење поступка до апсолутног застаревања.
Узрок овом стању у српском правосуђу је, према оцени универзитетског професора Душка Радосављевића, злоупотреба правног принципа.
– Уместо правног правила да процес када почне не може да застари, код нас неко може да побегне из земље да сачека да исцури време од почињеног дела до застаревања и да се врати кући као слободан човек. Тој злоупотреби прилично кумују државни органи – указује за „Вести“ Радосављевић, истичући да са оваквом „игром застаревања“ власт показује да Србија није озбиљна држава.
Директор Комитета за људска права (ЈУКОМ) Милан Антонијевић указује да треба расветлити нефункционисање правног система у том сегменту, са два аспекта.
– Један је извршити индивидуализацију тих случајева у тужилаштвима и судовима, односно утврдити зашто је дошло до застаревања, а други угао је политички, што значи да треба сагледати да ли је било политичких притисака на носиоце правосудних функција формално, али и путем медија – оценио је Антонијевић за „Вести“.
Недавно именовање социјалисте Горана Тривана за министра екологије, у јавност је избацило стару прича о судском поступку против њега за злоупотребу службеног положаја тешку 6,5 милиона динара. Односно да је 2000. године подстрекивао једно лице да му буде обезбеђено 78 квадрата у Београду, пошто су му Србијашуме обезбедиле део стана од 70 квадрата.
Триван који је до именовања за министра годинама уназад био градски секретар за заштиту животне средине, ослобођен је пресудом Вишег суда, марта 2015. године. Мада се тужилац жалио на ту пресуду, Апелациони суд је потврдио, јер је наступила „апсолутна застарелост кривичног гоњења“
Одавање тајни нарко-картелу
Бранко Лазаревић, бивши шеф кабинета Ивице Дачића, коме се суди за достављање поверљивих информација Шарићевом нарко-картелу, 2014. је као отправник послова у Амбасади Србије у Атини саслушан и мада везе са Шарићем нису разјашњене, поново је отишао на дужност у Грчку. Занимљиво је да из дипломатске службе није враћен не због судског процеса, већ због афере са горивом. Недавно се из Врховног касационог суда чуло да су Виши и Апелациони суд „незаконито одбацили“ пресретнуте телефонске разговоре као доказе против Лазаревића.
Од Кертеса до Карића
У случају бившег директора Савезне управе царина Михаља Кертеса, некада блиског сарадника Слободана Милошевића, такође је наступила застарелост дела. Њему је суђено због злоупотребе положаја и изношења новца на Кипар, а медији су открили да је овај члан СПС-а, два дана пре ослобађајуће пресуде, 1. децембра 2015. прешао у СНС. Застарелост дела вратила је крајем прошле године у Србију бизнисмена Богољуба Карића, лидера Покрета снага Србије и напредњачког коалиционог партнера у власти, који је био осумњичен за испумпавање 60 милиона евра из компаније Мобтел. Он је због тога крајем 2006. напустио Србију, а након деценије изгнанства стигао кући да би последњег дана 2016. присуствовао венчању ћерке Данице.
Бивша комесарка за избеглице Братислава Буба Морина оптужена је 2001. године за злоупотребу службеног положаја због ургирања да се стан из државног фонда додели њеном сину, а случај је застарео 2011. Застаревање је пре седам година ослободило све оптужене за помагање у скривању бившем команданту босанских Срба Ратку Младићу од 2002. до 2006. године.
