Празник Велика Госпојина обележава се 15. августа по јулијанском, односно 28. августа по грегоријанском календару, а установљен је ради прослављања Успења Пресвете Богородице, као успомена на дан када се Богомајка вазнела на небо и стала поред свога сина Исуса Христа, и спада у ред Богородичиних празника.
Према црквеном предању, Пресвета Богородица је, након овоземљаског живота, Васкресења и Вазнесења њеног сина Исуса Христа, наставила његову мисију помажући апостолима својим молитвама и саветима и посећујући места значајна у животу Исуста Христа – Голготу, Витлејем и Јелеонску гору.
Током молитве Богомајке на Јелеонској гори јавио јој се архангел Гаврило и казао јој је да ће се упокојити за три дана. Последња жеља јој је била да пре упокојења види све апостоле и сви су, ношени крилима анђела и на облацима, дошли да последњи пут заблагодаре Пресветој Богородици, Мајци над мајкама, и опростили су се од ње, а она предаде своју душу Богу.
На дан смрти Богомајке са неба је сишао Исус Христос и позвао је себи.
Апостол Тома је трећег дана после сахране Богородице отворио њен гроб, али у њему није било тела и тако су сазнали да се успела на небо.
На дан празника Успења Пресвете Богородице завршава се и двонедељни пост, током којих су се православни верници уздржавали од мрсне хране, алкохола, цигарета и рђавих мисли и дела.
Време између Велике и Мале Госпојине, односно Рођења Пресвете Богородице (8./21. септембра), назива се међудневница и верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, а такође се одлази и на изворе, који према народном веровању имају лековито дејство.
Тропар (глас 1):
В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.
