А Драгана каже: Наравно да је Лила највећа чубурска сила! Њена хроника урбаног и оног другог Београда, којег настањују љаљанке и друге престоничке креатуре, не зна за милост, не зна за поштеду, не зна за гард, баш као што не зна ни за лицемерје.
У новој збирци прича, збирци вештих и надасве сочних и духовитих провокација, маске се скидају, оружја полажу (и у дословном смислу), а потпетице изувају. Ауторка, махер за ванредне ситуације, свеприсутна и са свима и свачим (зашто не рећи и свачијом и свачијим) упозната, износи пред читаоце огољене истине о љубави и сексу, о скандалима и аферама, о пијанствима и кафанама, само- и другим убиствима и сахранама, маминим синовима и прерано задевојченим татиним мезимицама.
И док те њена манипулативна нараторка увлачи у свет странпутица и порока, схваташ да си се везао за ове чудаке и чудакиње, лузере и позере, увиђаш да тај исти свет настањује један стабилан етички кодекс, који се може схватити као лични (Кад вам Кили каже), као чубурски, али и као општепримењиви. Једно је извесно: Ћиричка је из књиге у књигу све изазовнија, бруталнија и бескомпромиснија.
Драгана В. Тодоресков
