760
Окупљени ковински гимназијалци прочитали су и своје захтеве, међу којима је главни тај да Павле буде хитно ослобођен. Уколико се то не деси, чуло се, позваће и остале школе, ученике и наставнике на генерални штрајк до испуњења овог услова.
Говор Татјане Петровић, једне од организаторки протеста:
Поштовани професори, драги ученици ове школе, добро јутро! Сада смо овде, а не у својим школским клупама, да бисмо подржали Павла Цвејића, матуранта Филолошке гимназије у Београду.
Његови другови, који такође протесују испред полиције у Београду, кажу да је добар друг. Његови наставници тврде да је одличан ученик, примеран и лепо васпитан млади човек. Сви који га знају, за њега имају само речи хвале, али он није добар аутократском режиму у Србији само зато што има свој став, што је храбар и слободан човек а не поданик.
Због тога је он, пре пар дана ухапшен, претучен и због тога се још увек налази у притвору. До сада су прогонили школовану омладину у иностранство, а сада су почели и да нас хапсе и пребијају! Ми смо овде да дамо подршку Павлу и да захтевамо његово хитно ослобађање. Ми желимо само оно што жели и за шта се бори и он, што жели сваки младиу човек: да живимо у слободној држави у којој ћемо бити вредновани и поштовани по ономе какви смо људи и колико знамо и вредимо, а не по подаништву и колекцијама партијских књижица. Хоћемо да се овде школујемо, усавршавамо, радимо, хоћемо овде да будемо срећни и безбрижни, да будемо безбедни и слободни и да други око нас, такође, буду срећни, безбрижни, безбедни и слободни. Нико нас не може уплашити и задржати на том путу и нека нико то не покушава!
Уколико Павле Цвејић не буде хитно ослобођен, у сарадњи са друговима из осталих школа у целој Србији ћемо позвати све школе, наставнике и ученике у генерални штрајк, све до испуњења наших захтева! Хвала вам на храбрости и што сте се одазвали позиву да одржимо овај час храбрости и солидарности, час на ком се савладавају лекције из достојанства и другарства. Поштовани професори, хвала вам што сте нас учили и помогли нам да савладамо и ове лекције, које се не оцењују у дневнику, већ кроз живот.
До Павлове и слободе свакога од нас!