Отворено писмо преносимо у целости.
„Поштоване грађанке и грађани Србије,
У понедељак 30.09.2019, у јутарњој информативној емисији Хепи телевизије Добро јутро, Србијо, главни и одговорни уредник тог програма Миломир Марић изнео је низ увредљивих коментара на рачун професорке Иванке Поповић, ректорке Универзитета у Београду, академика Душана Теодоровића и професора Данијела Синанија, продекана Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Коментари о угледном професору нашег факултета, о коме Миломир Марић очигледно ништа ни не зна, садрже бруталне, стереотипне, штавише, расистичке алузије на Синанијево национално, етничко порекло.
Као новинар и водитељ споменуте емисије, Миломир Марић се, по правилу, не бави суштином проблема који је предмет његовог разматрања, него даје сасвим произвољне, често простачке квалификације о јавним личностима које су се углавном из политичких разлога нашле на удару власти у Србији.
Он то чини једва разговетним језиком, у некаквим полуреченицама (полумислима), којима најчешће прекида излагања својих саговорника, такорећи сомнабулно, попут човека тек пробуђеног из дубоког сна. Јасно је да је у споменутој јутарњој емисији његов главни задатак, као уосталом и агенда других режимских таблоида и телевизија са националном фреквенцом, протеклих дана био да се у најцрњем светлу представи постигнути договор између студената у протесту и Ректората.
Јасно је исто тако, да се та брутална и бесомучна кампања у којој се не штеде људи, професори, њихов научни, лични и морални интегритет, води из владајућег центра моћи у Србији. То је читава једна машинерија маркетиншке простоте која је покренута ванинституционално, у српском таблоидном бездану, у којем споменути актери, новинари и политичари, најбоље функционишу.
То је, заправо, њихов природни хабитат. Тако и новинари попут Марића, човека заслужног за увођење ријалити програма скарадног, порнографског карактера на телевизији са националном фреквенцијом, годинама већ трују наш јавни простор и чине немерљиву штету генерацијама младих људи који данас одрастају и школују се у Србији. И тај идеолог и промотер примитивизма на српској медијској и јавној сцени усуђује се да нешто попује о „моралном праву“.
Читава ова здружена политичка и таблоидна реакција на позитиван исход преговора и успешну деблокаду Ректората израз је, пре свега, беса, зависти и пакости што се све то мирно и интерно окончало. Властодршци у Србији то једноставно не могу да поднесу, а новинари Марићевог кова су ту да овај бес и фрустрацију артикулишу у својим емисијама на најприземнијем могућем нивоу.
Заједно са другим слободномислећим грађанкама и грађанима, добро знамо да је могућа друкчија, далеко боља Србија од ове коју актуелна власт са својим хушкашким, мрзилачким медијима системски разара.
Покретачи иницијативе #105 од 5 милиона Филозофског факултета у Београду“
