Лист пише да у Србији опозициони политичари, активисти за заштиту људских права и независни медији „готово једногласно говоре о кршењу устава и о државном удару“.
При томе се, подсећа Шпигел, председник Србије Александар Вучић још крајем фебруара смејао на рачун вируса, да би нешто касније уследио заокрет и он је мимо парламента прогласио ванредно стање што је довело „до озбиљних ограничења основних права и јавног живота“ Србије, „иако је она и сада сразмерно мало погођена корона кризом“.
Лист пише да у Србији „уствари само парламент има право да прогласи ванредно стање, али да рупа у уставу то дозвољава и председнику, ако је законодавна власт спречена“, што је Вучић и искористио позивајући се на забрану окупљања због пандемије.
„То није први пут да председник заобилази устав. Тако је Вучић, на пример, и шеф своје Српске напредне странке иако му устав забрањује да поред председничке обавља још неку функцију“, пише Шпигел и оцењује да „српско руководство ни иначе не показује скрупуле у поткопавању устава“.
Наводећи да су у Србији уведена ригорозна ограничења и забране кретања, посебно за старије градђане, да је већи број људи због кршења тих забрана завршио и у затвору, и да је влада тек после масовног негодовања због хапшења новинарке Ане Лалић одустала од намере да централизује право на информисање, лист преноси оцену председнице српског Хелсиншког комита Соње Бисерко да је „жалосно што ЕУ у овом тренутку не жели да види шта се у Србији догађа“.
„Они гаје наду да ће Вучић допринети решавању косовског конфликта, и зато на унутрашњем плану има одрешене руке“, каже Соња Бисерко за Шпигел.
Немачки онлајн дневник пише да Александру Вучићу, за којег се наводи да је 90-их био министар информисања и ултранациналистички ратни хушкач, а сада се свакодневно на телевизији представља као лидер и спасилац Србије, „јачање надлежности у ствари не би било потребно, пошто већ годинама влада без ограничења“.
„Првобитно за 26. април заказане, а због пандемије одложене изборе, његова би партија вероватно убедљиво добила, делом и зато што већина опозиционих партија намерава да их бојкотује. У земљи, међутим, расте незадовољство због политичке корупције и непостојања социјалне и економске перспективе за већину људи. Корона менаџмент у којем Вучић сада наступа као да је Србија у рату, чини да дубоки проблеми у земљи потону у други план“, констатује Шпигел.
