Sramni članak Informera „Đilasovci bi da me osude na silu“
Писмо (деманти) Милована Миливојевића главном уреднику Информера, објављујемо у целини:
– Поводом чланка под насловом „Ђиласовци би да ме осуде на силу“, објављеног у дневним новинама Информер у викенд издању од 29-30.08.2020. године, на странама 45, у којем је изнето низ неистина на мој и рачун моје породице, захтевам да објавите следећи одговор у законском року у складу са ч.лановима 83, 86 и 87 Закона о јавном информисању и медијима:
»У поменутом тексту генерални директор фабрике „Милан Благојевић“ Радош Миловановић изнео је грубе неистине везане за кривични поступак који се води против њега и још двојице одговорних лица из фабрике због експлозије од 14.07.2017. године у којој је погинуо мој син Миломир Миливојевић.
Моја породица и ја се не бавимо политиком нити имамо било какву жељу за тим. Гнусно је покушавати направити политизацију овог случаја на начин који се то покушава учинити спорним текстом. Сматрам да је циљ текста да се читаоци одреде према одговорности Радоша Миловановића по политичкој линији тако да се сви они читаоци Информера који су за Александра Вучића определе за невиност Радоша Миловановића. То је јасан притисак на суд и темпиран два дана уочи новог рочишта пред судом у Ивањици.
У спорном тексту се више него отворено поручује да смо ја и моја породица марионете Ђиласа и да је он особа која је утицала да се Радош Миловановић кривично гони. Такође се имплицира да је јавност заведена од неких ђиласоваца и да је због тога Радош Миловановић предмет медијске хајке. То је неистина. Истина је потпуно другачија.
Fotokopija članskih karata SNS porodice Milivojević
Моја породица и ја никада нисмо ни видели Ђиласа нити смо са њим причали о овом случају. Међутим, јесмо причали о овом предмету са једним политичарем. Тај политичар се зове Александар Вучић, председник Републике Србије. Господин Вучић нас је позвао на састанак у свој кабинет 16.6.2019. године, на којем смо били са нашим адвокатом Владимиром Тодорићем. Не могу препричавати садржај састанка, јер се то не ради, али је јавност била упозната са тим састанком. Ми смо и даље захвални Александру Вучићу што нас је примио, породицу увијено у црно која је изгубила сина и брата.
Десетак дана након овог састанка подигнута је оптужница од стране државног тужиоца против Радоша Миловановића. Да ли је оптужница подигнута због интервенције председника Вучића или је сама чињеница да нас је он примио отклонила блокаду у тужилаштву, која је пре тога постојала пуне две године, ми то не можемо знати. Ипак, сигурни смо да није било тог састанка не би било оптужнице нити ових лажи које се пласирају у јавност од стране Радоша Миловановића. Нема никакве везе нити Ђилас нити било ко други из опозиције са овим предметом, јер би то значило да опозиција, а не држава, контролише тужилаштво.
Presuda Apelacionog suda; FOTO: Privatna arhiva
Све је супротно од тога што оптужени Миловановић тврди, али он има права да се брани како сматра да треба. Истина је да објекат у коме је мој син задобио смртоносне повреде није имао употребну дозволу, радници нису имали прописану заштитну опрему, плата мог сина је била 65.000 динара. Када се десила експлозија, јавни тужилац није обезбедио место несреће већ је у сарадњи са директором дозволио уништавање доказа. Министарство одбране је одмах нашло на десетине недостатака у организацији рада, сакупљен је читав доказни материјал о низу пропуста директора и непосредних руководилаца.
Директор Миловановић је знао да се користи незаконита картонска амбалажа, без поклопаца, без антистатик врећа, знао је да не сме да се ради у објекту без дозволе, без ПП атеста, да је вучно возило било без атеста, да је било две тоне барута, а није смело да буде ни грам барута, јер објекат није имао употребну дозволу, потребне атесте, као ни потребне локацијске услове итд.
А онда је интензивно тај исти директор вршио притисак на велики број сведока. Сваког радника који није желео да сведочи у његову корист, нашао је начина да га отпусти или кажњава. О притисцима које је вршио на раднике говоре и пријаве одређених радника јавном тужиоцу. Све ово је ствар за суд и не бих ни износио то сада да нисам приморан да демантујем неистине.
Још сам желим да додам нешто у вези срамотног покушаја да се моја породица и ја назовемо агентима опозиције која жели да уништи фабрику „МБ Наменска“. Мој покојни син Миломир је био члан СНС-а, као што је и његова сестра, моја супруга и ја. Моја ћерка Мирјана је била председница изборне комисије испред СНС-а на изборима 2016. године. Зар је могуће да ћемо само због тога што тражимо правду за смрт мог сина бити оптужени за агитовање за опозицију?
Да ли смо били прихватљиви док смо били активисти СНС-а, а сада смо малтене издајници Лучана и државе када тражимо правду на суду? Прилажем чланске карте СНС-а мог покојног сина Миломира и свих нас. Захтевам да по члану 96. Закона о јавном информисању објавите одговор на потпуно исти начин на који је објављена спорна информација на коју одговарам, а у складу са начелом једнаке делотворности информације и одговора.
