У оквиру пројекта „Сигурно друштво“ које Министарство унутрашњих послова Србије спроводи заједно са кинеском компанијом Хуаwеи у главном граду Србије до сада се поајвило више од хиљаду „паметних“ камера и у готово свим деловима града од Дорћола преко Вождовца, Звездаре, Миријева, Земуна и другим београдским општинама. Питање ових камера поново су дошле у жижу јавности недавно повученим нацртом Закона о унутрашњим пословима које је министар Александар Вулин повукао на захтев председника Србије Александра Вучића, а у којем се помиње биометријски надзор.
Милан Мариновић за Нова.рс наводи да је за садржину недавно повученог нацрта Закона о унутрашњим пословима, а где се спомиње и биометријски надзор, сазнао када и медији, те да нису били претходно контактирани око садржине нацрта, додаје да сам радни текст нацрта често трпи велике измене до самог предлога.
„Влада има обавезу да када се неки или велика већина закона доноси да се онда достави надлежним органима које тај закон дотиче на мишљење, а један од њих је и Повереник и ми би дали мишљење, али је то тек био нацрт, а не предлог“, наводи Мариновић.
Повереник истиче да је почетком јуна 2019. године извршен инспекцијски надзор и да је ова институција тада констатовала да у том тренутку не постоји софтвер за препознавање лица. Додаје да су крајем 2019. и средином 2020. добили две процене утицаја увођења те технологије на обраду података о личности и њихову заштиту, те да је она одбијена први пут јер није урађена, како каже, квалитетно, а други пут јер није постао правни аспект.
„Ово што је дато у нацрта закона то би био правни аспект“, истиче Мариновић.
Студија утицаја обавезна је да се ураде када се уводе нове технологије у обради података о личности односно када ће се обрађивати подаци неограниченог или великог броја људи или посебно осетљивих података. Исто тако морају да се ураде и мере које ће се предузети како би се смањила опасност по приватност.
Правни основ је тек први корак који морате да испуните по закону да бисте увели тај начин обраде података, ту је неопходна и, како наводи наш саговорник, транспарентност – да грађанима кажете где ће бити камере, шта и у коју сврху се подаци обрађују, како се чувају и слично.
„У том законском нацрту је стајало да се обрада користи у сврху проналажења криминалаца са потернице, спречавању оних који намеравају да учине кривично дело и проналаску несталих лица. Ово што је наведено, те базе већ постоје у МУП-у. Не треба да страдају сви остали који не спадају у те категорије, а чији подаци ће по пририоди ствари да се обрађују“, рекао је Мариновић.
Како истиче повереник Мариновић код оваквог надзора је важно и начело обавештавања, што значи да када грађани улазе у простор који је покривен таквим видео-надзором морају да буду видљиве на пример табле на којој се налази обавештење да је простор под таквим надзором, а ако је и аудио надзор, онда мора посебно да стоји знак и за то, као и контакт подаци особе којој се могу обратити у вези свега што грађане интересује у вези обраде пдоатака на том месту.
Како тврди Мариновић према последњим сазнањима ове институције у Србији још увек не постоји софтвер који би могао да обрађује биометријске податке.
„Према последњим подацима са састанка са директором полиције непосредно пред ванредно стање, тада нам је речено да се свакако не планира увођење тог система пре краја 2021. године, то је речено у норамлно време. Корона је то померила и сада је питање када би могло да се уради. По сазнањима које ми имамо у Србији не постоји софтвер који би могао да обрађује те податке. Међутим, чињеница је да се камере постављају и да се планира још веће увођење камера и да су оне још веће резолуције, али у овом тренутку оне не могу да обрађују биометријске подакте. Оне могу томе да служе само ако би биле повезане на одговарајући софтвер и без њега, то је само камера са нешто бољом резолуцијом“, наводи Мариновић.
Он недавну препоруку Европског парламента о мораторијуму на технологијама за биометријски надзор оцењује као условну „победу грађана ЕУ“, пошто је то само препорука.
„Победа грађана ЕУ је условна, нажалост, то је мој став. Свакако је победа што је Европски парламент донео такву препоруку, али да је то обавезујуће то би била победа, пошто препоруке ЕП не морају да поштују чланице, то је само препорука. Победа ће бити уколико државе чланице то буду поштовале. Оне ту обавезу немају, али је јако добар корак и ја га подржавам. То би допринело и да се код нас другачије гледа на ствари“, наводи наш саговорник.
Упитан о томе да ли би подржао један такав мораторијум и у Србији, Мариновић наводи да би из угла неког ко брине о заштити података о личности то подржао, али истиче да су јаки аргументи и друге стране.
Како тврди, чињеница је да су тамо где су уведене ове камере пала стопа криминалитета, како у источним, тако и западним земљама, наводи он.
„Ја сам лично за то да се спроведе нека свеобухватна анкета међу грађанима и да се види да ли су они за то. Били би интересантни резултати. Ви имате грађане који различито размишљају. Они који су забринути за своју приватност и који би рекли да неће да их снимају, као и оне који више брину за сигурности да неће неко да их нападне на улции. Да је то црно бела слика лакше би било и нама да кажемо, не немојте то уводити, међутим то је политичка одлука и она не сме да буде исхитрена, морају да се сагледају све последице и једног и другог“, рекао је у интервјуу за Нова.рс Мариновић.
Он подсећа да једно правило важи у заштити приватности свуда у свету, а то је да када се уводи нови систем или мера која нарушава приватност на било који начин да онда треба проценити да ли би та сврха због које се та мера уводи могла остварити мање инвазивном и агресивном методом по приватност.
„Ако дође до увођења надзора, ми ћемо одреаговати у смислу да оно што мање задире у личне пдоатке и приватност. Ми немамо могућност да забранимо то“, истиче наш саговорник.
Александар Настевски Нова
