Реч је о згради државног рачуноводства из 1911. године. Налази се у кругу Владе, а одмах до ње је и зграда Министарства финансија. Питање је да ли ће ова да доживи судбину зграда из Ресавске и Мишарске, када су у тим улицама 2020. године две предратне зграде срушене, да би се на њиховим местима изградио пословни комплекс.
Марко Богдановић, историчар уметности, из Центра за урбани развој каже за Н1 да су из медија сазнали да се на том месту планирају пословни квадрати.
„Мало је необично да се гради нека пословна зграда усред Владиног комплекса. Оно што бих волео да напоменем је да је овај Владин комплекс један од најстаријих урбаних комплекса из 19. века у Београду, почео је да се планира средином тридесетих година 19. века када је кнез Милош почео да гради дворац за своје синове Михаила и Милана. Јако је битно то напоменути, да би људи схватили да је ово комплекс који има једну изузетну вредност и део тог комплекса је управо ова зграда – Државног рачуноводства“, наводи саговорник Н1.
У Центру за урбани развој сматрају да ова зграда мора да остане на том месту или да се бар сачувају фасаде и уклопе у нову, савремену зграду која ће ту остати.
Не видим начин како ће се у овом историцистичком амбијенту, један нови објекат у стаклу уклопити у то, рекао је, подсећајући да се тај цео комплекс формирао од 1830-их па до данас. Велика је штета да се тако нешто поквари, рушењем ове зграде, додао је.
У Центру за урбани развој, каже, пуно су причали о теми чувања фасада (и имитирања фасада) и разговарали чак о томе са градским архитектом Марком Стојчићем.
„И он се, негде, слаже да је то један од начина да у будућности Београд почне да решава проблем нестајања старих кућа и историјске архитектуре због савремених квадрата… Некад, заиста, не можемо да зауставимо грађење зграда и инвестиције. Али морамо стално и константно бити свесни културно-историјске баштине која постоји око нас. Не можемо зарад нечије финансијске добити да се решавамо нечег што је од националног питања. Колеге архитекте и колеге историчари уметности се слажу са овим ставом и сматрају да је и то легитиман поступак – да се сачува фасада, или да бар се ураде одливци тј. да се она понови на новом објекту, али – у пуној маси, у пуној спратности, на новом објекту, онако како је изгледала, а не да изгледа као нека прислоњена кулиса“, навео је саговорник Н1.
Постоји још један сличан пример на потезу Славија и парк Мањеж, што је прича коју је покренуо управо овај Центар.
„Проблем је сличан као и овде – заштита је истекла. Дакле, претходна заштита је истекла и инвеститор је имао могућност да гради нови објекат без икакве заштите старих објеката који се око тога налазе. С обзиром на то да се на том месту налазе вредни објекти, покренули смо причу да се то заштити и делимично смо успели да постигнемо договор – да се некако те фасаде заштите и да се тај амбијент око Мањежа сачува. Негде је идеја свих нас да тај нови модел, нови узор, за сада буде бивша америчка амбасада… То су три зграде које се налазе на самој Улици кнеза Милоша – оне јесу срушене, али и потпуно враћене, обновљене. Урађена је потпуна реконструкција са одливцима на фасадама и један просечан шетач тешко да може да примети да се ту нешто десило у међувремену, осим да су фасаде обновљене. И, наравно, иза тих фасада налази се један савремени објекат“, истакао је.
Чувени београдски архитекта Стеван Савковић је пројектовао објекат 1911. године. Он је био и министар грађевине и у његово је доба изашао и први закон о путевима, каже Богдановић. Савковић је био и чувени ратник, рањен у Првом светском рату – једна изузетна личност српске историје, додаје. Како наводи саговорник Н1, Савковић је пројектовао и конаке око манастира Раковица, палату Анкер на Теразијама…
Иначе, са зграде Државног рачуноводства је 2003. пуцано на премијера Зорана Ђинђића. Један од захтева Завода за заштиту споменика културе Града Београда је да се то место обележи.
Упитан о планираним пројектима гондоле на Калемегдану и измештања старог Савског моста, саговорник Н1 каже да гондола није добра идеја, а да није упознат са чињеницама у вези са Савским мостом, а да би му, лично, било жао да буде склоњен одатле.