“Видела сам и по потписима петиције за подршку студентима да је код великог дела полицајаца прошао страх. Студенти у својим захтевима траже рад институција и правну државу. Због тога МУП постоји. Али, наравно, има и онај мањи део полицајаца којем овај систем одговара јер се неосновано богате и налазе на позицијама на којим никад не би били да је ова држава уређена”
Мајорка полиције из Ваљева Катарина Петровић је одлучила да покрене петицију подршке припадника Министарства унутрашњих послова студентима уверена да ови млади људи желе да остваре владавину права, а да је задатак полиције да им то омогући. Иначе, због двеју изјава да сматра како полиција много више ради у интересу власти него грађана, против ње је покренут дисциплински поступак.
За Катарину Петровић јавност је сазнала када је у јавном интересу учинила доступним извештај МУП-а да је Никола Петровић, кум председника Србије, под дејством кокаина и алкохола изазвао саобраћајну несрећу на Дедињу у марту 2023. Тада је суспендована, да би у новембру прошле године објављено како је укинуто првостепено осуђујуће дисциплинско решење.
“ВРЕМЕ”: Пре неколико дана на друштвеним мрежама кружила је информација да сте приведени. Убрзо сте те наводе демантовали. Шта се тачно десило?
КАТАРИНА ПЕТРОВИЋ: Нисам сигурна из којих је извора то потекло, али било је више варијација на друштвеним мрежама да сам поново ухапшена. До тога је дошло – претпостављам – јер људи не разликују шта су то кривични поступци пред Тужилаштвом, а шта су дисциплински поступци. Против мене је покренут нови дисциплински поступак, а ни онај претходни, због кога сам удаљена са посла, није завршен. Када је изашла та гласина, мој супруг и родитељи добили су доста позива. Све сам демантовала да би људи који нису близу мене и моје породице знали да нисам приведена.
Због чега је против Вас покренут још један дисциплински поступак?
Иницијатива за покретање овог поступка написана је још 2. децембра претходне године, а 27. децембра донет је Закључак о покретању дисциплинског поступка. Повод су биле моје изјаве у септембру 2024. године, а након тога и у новембру. У принципу, тада сам рекла како сматрам да је полиција више у својству власти него у својству грађана. Та изјава није ништа посебно – као да сам рекла да је боље живети у миру него у рату.
Након свега кроз шта сте прошли и пролазите – да ли сте очекивали наставак прогона од врха полиције?
Са једне стране, јесам јер и мој претпостављени, а и врх Министарства унутрашњих послова срља из грешке у грешку. Претпостављам да је то, на неки начин, наставак прогона. Слично се дешава и мом супругу – такође полицајцу – против којег је крајем прошле године такође покренут дисциплински поступак. Разлог је била једна његова објава на друштвеним мрежама у којој апсолутно нема ничег лошег нити опасног. Али ето, они се хватају за све да би нас сломили. Како сама та реч “дисциплински” каже – да би нас дисциплиновали. А то раде само зато што се наши ставови не слажу са системом у овој држави.
Хајка против вас је почела након што сте омогућили да јавност стекене увид у извештај о саобраћајној несрећи коју је скривио Вучићев кум Никола Петровић. Да ли сматрате да је у питању освета?
Да, дефинитивно мислим. То је и освета и показна вежба за све остале како ће да прођу ако се осмеле да нешто кажу. Од старта, реч је о причи у којој се нама као полицијским службеницима не дозвољава да било шта коментаришемо, мислимо или да делујемо у друштвеном животу чак и невезано за политику. Мене већ прозивају да сам политичар иако се ја стално ограђујем од тога. Нисам чланица ниједне политичке партије, нити сам у контакту са било каквом странком. Полицајци имају могућности да негде нешто кажу, али се плаше јер можда не познају довољно прописе, Устав и законе који нас штите. Ми смо у обавези да изађемо и укажемо на неправилности. Полиција је хијерархијски спрецифична, затворена институција, па је потребна одређена доза храбрости да би се иступило. Сваки њихов покушај да ми поново нешто ставе на терет јесте дисциплиновање мене и свих осталих који би нешто да кажу. У међувремену, из МУП-а свакодневно излазе информације које су много интересантније и опасније од нечега што сам ја рекла.
Како изгледа Ваш живот сада?
Борим се и покушавам да останем ментално и физички здрава. Имам, пре свега, огромну подршку породице. Финансије су ми смањене и то значајно – за 50 одсто. Ту је моја породица која са мном дели све, па ми је лакше. Није лако, у питању је велика борба, али сам научила да се не повлачим, посебно у ситуацијама у којима сам убеђена да радим нешто што је исправно и у општем интересу, односно помаже да се неке универзалне вредности врате на снагу. Борим се за то да ствари које су ненормалне остану у домену ненормалног, а не да нормализујемо лоше ствари.
Због чега сте решили да распишете петицију подршке студентима намењену припадницима МУП–а? На основу вашег искуства, како полицијски службеници доживљавају ове протесте?
То се најбоље види у малим срединама, где са једне стране имате полицајце који раде свој посао, а можда и имају и чланове породице који су активни на протестима и блокадама. Мислим да сви ми сада имамо један исти задатак.
Видела сам и по потписима петиције за подршку студентима да је код великог дела полицајаца прошао страх. Студенти у својим захтевима траже рад институција и правну државу. Због тога МУП постоји. Али, наравно, има и онај мањи део полицајаца којем овај систем одговара јер се неосновано богате и налазе на позицијама на којим никад не би били да је ова држава уређена. Кад вам неко да нешто што вам не припада, ви то животом браните и кријете се иза институција.
Сматрате ли да полиција добро ради свој посао када је у питању обезбеђивање студентских протеста и блокада?
Последњих месец-два полиција поступа добро. Ипак, протести трају већ око три месеца и у почетку је заиста било грешака и неадекватних реакција полиције. Ту посебно мислим на догађај испред Градске куће у Новом Саду где су припадници МУП-а практично дозволили да се деси вандализам, а да они не реагују. Ако оставимо то и неколико привођења у којима је дошло до прекомерне употребе силе по страни, полиција сада ради свој посао онако како би требало. Посебно мислим на полицију у Ваљеву која обезбеђује врло професионално сваки протест. Људи су овде безбедни и не морају да брину да ће проћи неки аутомобил или возило које би некога повредило.
Ипак, у Београду су две младе особе умало изгубиле живот након што су их на протестима газили аутомобилима. Да ли је полиција могла више да уради у овим случајевима?
Мислим да је проблем и то што некад имамо јако мали број полицијских службеника који обезбеђују скупове, нарочито у великим градовима. То се нарочито види у Београду где у исто време на више локација имате разне протесте и полиција не може исконтролисати сваког појединца. Та лица која су се залетела на студенте и грађане су, сигурна сам, имала подстрекача који им је дао зелено светло да раде те ствари. Иначе, он је ненадлежан за много тога, а пита се за све.
Александар Вучић је у више наврата рекао да полиција треба да обезбеди све блокаде и скупове. И то питање је ван домена његове надлежности, зар не?
Ово је први пут да коментаришем њега лично, не волим ни да га поменем из много разлога. Он је одлучио још одавно да све наше проблеме решава лично. Нама не треба нико да нас моли да радимо оно за шта смо плаћени. На крају крајева, наши врховни послодавци су грађани, њима треба да служимо јер смо ми службеници и њима полажемо рачуне за оно што радимо. Ненадлежни председник би требало да се бави својим послом у оквиру својих надлежности из којих свакодневно искаче. А мислим да би о томе морао да се огласи и Уставни суд, који би рекао ово што сви ми видимо, а то је да он сваког дана крши Устав.
Петиција полицијских службеника коментарише се са позиције власти као рушење угледа институције. О каквом угледу говоре с обзиром на то да полиција званично нема директора већ три године?
Из мог угла, мислим да сам својим јавним наступима успела да углед МУП-а подигнем на виши ниво и да покажем људима да постоје службеници у полицији који мисле као ја и који имају потребу да раде свој посао онако како су учили. Из угла ових других који штите своју позицију, ја сам нека која испада из тог система. То, наравно, све зависи од тога ко какве интересе има. Мој интерес је општи, заједнички и изнад било каквог личног, без обзира на то да ли ћу сутра радити исти овај посао или бити на некој вишој позицији или без посла. У том случају бих радила било који частан посао да сачувам образ и своје ставове и то је неки мој начин размишљања.
Адвокатска комора Србије ступа у тридесетодневну обуставу рада. Шта показује овај штрајк?
Адвокати су врло важна делатност и струка за функционисање правосудног система. Подржавам њихову одлуку о обустави рада јер они у оквиру штрајка поштују минимум процеса рада. На пример, у ситуацијама када су појединци лишени слободе или у процесима против малолетника. Подржавам тај штрајк јер он обезбеђује неки минимум заштите права, а са друге стране, врши притисак на све институције. Чак и ако се изместимо из система безбедности, притисак се врши на сва јавна предузећа, на водовод, комунална предузећа. Људи осећају притиске у сваком сегменту друштва. Делује ми због свих ових протеста да се људи ослобађају тог страха и устаје се без обзира на последице.
Да ли студентске протесте и учешће бројних друштвених група у њима доживљавате као колективно буђење?
Мислим да смо сведоци једног новог поглавља у нашим животима и да су за то искључиво заслужни студенти и њихово буђење. Пре тога, велики број људи живео је са погрешним убеђењем да су млади незаинтересовани и да гледају своја посла, а они су, у ствари, толико креативни и организовани. Они су нас све пробудили јер су они веза између нас старијих и оних млађих који говоре: “Кад порастем, бићу студент”. Они су нас стварно пробудили својом организацијом и својим ентузијазмом. Била сам на протесту у Новом Саду и осим редарске службе студената која феноменално ради свој посао, доживела енергију заједништва и подршке. Убеђена сам да смо на путу ка бољем и уређенијем друштву.
foto: ana paunković / fonet
Мила Јовановић Време
