Књига историчара Милана Игрутиновића Југословенско-амерички економски односи 1945-1971. објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за европске студије из Београда у едицији Време.
Настала као плод обимних истраживања, књига Југословенско-амерички економски односи 1945-1971. је историографска студија о сложеним и разноликим економским односима Југославије и Сједињених Америчких Држава у првим годинама после Другог светског рата и у првим деценијама Хладног рата. Полазећи од историјског и политичког контекста економских односа Југославије и САД, обележеног ситуацијом после Другог светског рата, блоковском поделом света, Хладним ратом, сукобом Југославије и СССР, књига Југословенско-амерички економски односи 1945-1971. усредсређује се на програме економске помоћи које је Југославија примала од почетка педесетих година. Игрутиновићева студија прати све фазе и промене у овим сложеним односима двеју земаја које су од опонената из првих послератних година, преко развоја војне и економске помоћи, програма „Заједничка безбедност“ и „Храна за мир“, преко формирања USAID и његове улоге у југословенским развојним програмима, две стабилизације и програма директне помоћи, дошли до председничких посета и једне необичне приче из историје Хладног рата.
Игрутиновић показује како политичке околности пресудно утичу на економске односе земаља. Отуда је ова књига важно сведочанство о споју економије и политике, као и о њиховим узајамним и повратним везама у динамичном окружењу Хладног рата. – Основни циљ студије је да истакне спој економије и политике и њихових узајамних и повратних веза у динамичном окружењу Хладног рата, до периода детанта у Европи. У том споју ће се видети како развој билатералних односа са САД тако и у развоју југословенске социјалистичке привреде и оријентација њене спољне економске политике. Студија наглашава трансформативни карактер економских односа две земље који је утицао како на билатералне политичке односе тако и на југословенске визије привредног развоја. Додатни циљеви студије стоје на неколико равни.
Прво, треба нагласити разлике између комерцијалних односа и економске помоћи, будући да постоје у посебним оквирима који се временом мењају и повремено преклапају. Друго, морамо приметити да се у овом периоду уочава готово стални раст комерцијалне размене између две земље, како квантитативно, у билансима стања, тако и квалитативно, у проширењу асортимана роба којима се тргује и преко интензивирања контаката пословних субјеката. Овакав тренд развоја комерцијалних односа је временом постао доминантни облик економских веза; у том смислу циљ студије је да укаже да је такав тренд посредно олакшао прекидање америчке политике помоћи према Југославији и анулирао утицај очекиваних негативних последица по југословенску економију – каже Милан Игрутиновић. Милан Игрутиновић (Шабац, 1981) доктор је историјских наука и научни сарадник Института за европске студије у Београду.
Његова истраживања су везана за теме политика спољних послова, безбедности и одбране Европске уније и Србије, 1 те историје Југославије. Историографске теме које обрађује везане су за спољне односе социјалистичке Југославије са САД и Европском економском заједницом. Главни је уредник Српске ревије за европске студије и члан уредништва часописа Међународни проблеми. Живи у Београду.
