Ова власт је постала смејурија. У Сенти владајућа странка организује протесте грађана Сенте, а пролазници, прави грађани Сенте, једва да некога препознају. На питања новинара не одговарају, окрећу главе, ћуте и „поносно“ крију лица испод капа и капуљача.
Док у скупштини Србије „господин“ Брнабић злоупотребљава позицију председника скупштине и са места председавајућег покушава да држи стимулативне говоре у којима обећава да њега, тј. њих, никада неће померити са власти и „борбе“ за (читај уништавање) Србије, и да ће он, она или они спасити студенте од Куртијевих миљеника и терористичке банде. Такав човек, успореног размишљања, отежаног говора, дозволио је себи да као један од креатора оваквог стања назива друге посланике погрдним именима. Да он има мало разума и да има огледало, схватио би каква је он креатура. Каква је то грешка. Драго ми је да сам пре три године рекао све што сам имао овој особи и испало је да је то било предсказање, јер сам тада видео колико је ово створење лоше и колико га уздиже Вучићева подршка.
И док се Брнабић зноји, граби заставу, баца заставу, дотле снајпериста, посланик из редова СНС, са пристојне даљине, флашицом, погађа колегиницу у главу. Наравно, одмах је за то оптужена насилничка опозиција, јер ко би други могао бити толики олош и толики кретен да погоди посланицу са леђа? Одговор на то питање је стигао са камере за надгледање сале и видело се да је то била „пријатељска ватра“, односно „пријатељска флаша“. Вулин се придружио у свом стилу и „пуних уста јаја“ мумлао је о начину употребе истих. Предлаже да колегинице опозиције колегама опозиционарима кажу чему служе јаја и како се користе. Хтео је сиромах да буде духовит, али ваљда га је збунио онолики бели прах који је прекрио све око њега. Вртео се, тражио, трудио се да све очисти, да усиса, све што би се могло, али не иде. Много белог, а он нема усисивач таквог капацитета.
Треба их разумети. До јуче су били богови, а данас се назире њихова политичка смртност. Треба обратити пажњу на шта је дављеник спреман и шта све може да уради не би ли се докопао нечега што би га задржало на површини. Свим високим функционерима извршне власти на свим нивоима, од Владе до општине, не треба ништа толерисати и не треба им ништа заборавити. Све треба да се испита и све пронађено треба процесуирати. Свако ко је огрезао у корупцији, а из ових маргиналних хапшења се видело да постоји чврст став да је корупција свеприсутна, треба да одговара. Шести октобар се није десио и то је директан узрочник овога што нам се сада дешава. Ако се прескочи неки нови 6. октобар, ето рецепта за оне који долазе да схвате да им систем неће ништа и да они могу шта хоће. Ако се то деси, ето нових протеста за коју годину, јер људи су покварена роба и добри су само док размишљају о последицама.
Зато пумпајмо да оду Брнабићи, Вучићи, Вучевићи, Вулини, Мали и малецки, да сјашу Вучићевићи и Митровићи, да се склоне разни Глишићи, Луке, Весићи и Шешељи. Доста је овом народу Гојковићки, Грчића и Гашића. Уметност је лепша без Ристовског, Гонцића, Штрљићке и Јелене, а новинарство без Јоване.
Част свима, али далеко им лепа кућа и зато ПУМПАЈМО.
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација – Жиг инфо/ вештачка интелигенција
