Десничарско-националистичке снаге на Балкану су сада свесне да иза њих не стоји само Русија, него и САД, и то из основа мења динамику у региону, а западни утицај, на пример западно настројених снага из Европске уније сада ће бити још мање ефикасан, пише дневник Стандард.
Дневник пише да дим који се у уторак дизао у парламенту у Београду буквално симболизује све загрејанију атмосферу у Србији.
Студенти који у Србији месецима протестују „не добијају готово никакву подршку са Запада, напротив, режим (председника Србије Александра) Вучића има још већу подршку нове администрације САД под председником Доналдом Трампом“, наводи у коментару аустријски дневник.
„Безбедносној структури на Балкану је 1990-их година меродавно дала свој печат америчка дипломатија. Она је сада нестала. Та промена курса је посебан изазов за државу Босну и Херцеговину. Јер ту земљу изнутра поткопавају националисти који желе да створе велику Србију и тако униште БиХ“, оцењује лист.
То се, како се наводи, посебно односи на председника Републике Српске Милорада Додика „који покушава да искористи Трампову администрацију за своје циљеве“.
Стандард преноси недавну информацију дневника Њујорк Тајмс да Додик сада „пре свега покушава да успостави контакт са Трампом да би избегао казну“, јер је у првостепеном поступку осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања, „што га вероватно далеко више боли“. Додик је зато, пише дневник, недавно позвао у посету Бањалуци и бившег Трамповог адвоката Рудолфа Ђулијанија и у писму покушао да се представи „као жртва босанске политике“.
У писму је, како се наводи, Додик поново играо и на то да је „БиХ угрожена од исламског тероризма, што је наратив који су још 1990-их година користиле десничарске и националистичке снаге“, пише Стандард.
Наводећи да је парламент Републике Српске већ усвојио низ закона који доводе у питање ауторитет државних институција БиХ на територији РС и забрањују деловање суда и тужилаштва БиХ у српском ентитету, Стандард пише да је Додик поново запретио припајањем Србији, дакле сецесијом од БиХ.
У Републици Српској је сада усвојен и закон о оснивању „посебног регистра“ за непрофитне организације, такозвани закон о страним агентима који је према оцени критичара уперен против невладиних организација и независних медија.
Додиков најближи савезник, поред Вучића, према писању Стандарда, јесте мађарски премијер Виктор Орбан, који је изјавио да је пресуда Додику „лов на вештице“. „Додику залеђе чува и Кремљ, са којим је стално у контакту. Закон о страним агентима је пресликан из руског закона“, пише Стандард.
Kolona studenata na protestnoj šetnji u Ulici kneza Miloša Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs
