Prosvetni radnici primili su danas prvi deo februarske plate, a na isplatnim listićima se nalaze raziličite sume. Nije država platila nastavnike onoliko koliko su radili već prema onome šta su direktori napisali u obračunu.
Tako se dogodilo da su neki nastavnici koji su u potpunoj obustavi rada ostali bez plate, dok su drugi dobili po dvadesetak hiljada jer su im direktori obračunali deo radnih sati koji ne spada u držanje neposredne nastave.
Drastiča primer se dogodio u Čačku, gde je većina škola u obustavi više od mesec dana. Tamošnji direktoru su, uz aminovanje, zaposlenih, nastavnima koji su obustavili rad u obračun napisali nula radnih sati, pa su oni danas ostali bez plate. Vladimir Adžić, iz Sindikata obrazovanja Čačak, potvrdio je za Danas da je veliki broj njegovbih kolega koji nije radio ostao bez zarada, a oni koji su razredne starešine su dobili nešto sitno. Navodi svoj primer i kaže da mu je danas „leglo“ oko 1.500 dinara.
Iako je radio, direktor Gimnazije u Čačku Ivan Ružičić se solidarisao sa svojim kolegama, pa je i sebi u obračunu napisao nula radnih sati, a na platnom listiću za februar koji je danas dobio ispod odeljka isplata stoji- nula dinara.
Situacija po školama je veoma različita jer su i direktori različito obračunavali zarade.
Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za Danas da je od kolega dobio inforamcije da je zaposlenima u Beogradu i Nišu isplaćen umanjeni prvi deo zarade.
– To varira, jer azvisi od toga šta je direktor posla Neki su dobili 2.000 dinara, neki 10.000, neki 15.000. Na osnovu onoga što je direktor napisao se isplaćuje – kaže Ćurčin.
Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji, kaže da je dobio tačno za trećinu manje novca od uobičajenog dela.
– Poslodavac je platio onaj deo koji se odnosi na administrativne poslove, sve sto se odnosi na nastavu poput dopunske, dodatne nastave pretpostavljam da nije plaćeno – ističe naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju, odbijanje od zarade nije nikakvo iznenađenje imajući u vidu da je isti model za gušenje tada štrajka primenjen i pre desetak godina.
– I tada je nastavnicima stopirana plata kako bi se obuzdao štrajk koji je iz perspektive vlasti predugo trajao. Represivne metode su tada dale rezultate i nastava se brzo normalizovala. Ipak, sada je teško prognozirati efekte ove odluke. Što se same odluke tiče, ona je nema sumnje, deo političke procene naročito ako se uzme u obzir najava da ni nastavnici koji nisu u obustavi, ali im učenici ne dolaze na nastavu neće izbeći ovu kaznu. To nema nikakvo uporište u zakonu tako da je Ministarstvo prosvete praktično direktore gurnulo u nezakonito postupanje – navodi Markov.
Sada je, kaže, pitanje za sve je kako će nastavnici reagovati na represivne mere, daljom mobilizacijom ili posustajanjem kao pre više godina.
Foto: FoNet/Marko Dragoslavić
V.A Danas
