Prošlo je više od nedelju dana od velikog protesta u Beogradu, koji je prekinut nakon što je nešto uplašilo okupljene i proizvelo paniku u Ulici kralja Milana.
Sumnja se da je na građane ispaljen zvučni udar iz nekog soničnog oružja, čija upotreba je u Srbiji zabranjena. I dok vlast, dosta neuspešno, pokušava da negira da se bilo šta od navedenog dogodilo, do sada je otkriveno da policija poseduje zvučne topove pod nazivom LRAD 450XL, za koje je prvo tvrdila da ih uopšte ne poseduje, pa da ih ima ali da stoje u magacinima, da bi na kraju Danas otkrio da su uređaji ipak montirani na policijskim vozilima, kao i da su ta vozila bila na ulicama Beograda.
Ono što se još uvek ne zna je ko je upotrebio sonično oružje i sa kog mesta, jer je naša redakcija otkrila samo to da su ovi uređaji u upotrebi, ali ne i da je iz njih delovano ka građanima.
Sagovornici Danasa kažu da je na građane sigurno dejstvovano nekim soničnim oružjem, jer tome u prilog idu video snimci koji su dostupni javnosti, ali i svedočenja kao i povrede ljudi koji su osetili zvučni udar.
Trebješanin: Teroristički akt države, posledice mogle biti katastrofalne
Profesor psihologije Žarko Trebješanin za Danas kaže da za njega nema sumnje da je nad građanima upotrebljeno neko sonično oružje, a da su posledice mogle biti fatalne.
„Stvara se lažna dilema da li je uopšte nešto bilo ili nije, tj. spinuje se da ljudi lažu i izmišljaju da se nešto desilo, što je netačno i može se osporiti na osnovu vrlo jasnih empirijskih podataka“, kaže Trebješanin.
On navodi da kao što niko od nas nije video atom niti fisiju atoma, ali smo videli užasne posledice toga (atomska bomba), tako se ni u ovom slučaju ne radi o tome šta je neko video već kakve je posledice na ljude ostavila upotreba soničnog oružja.
„Vlast želi da predstavi da toga nije bilo, što je neverovatno. Vrlo jasno se vidi na snimku da je to neverovatnom brzinom prošlo, zatim izjave svedoka koji opisuju doživljaj. Niko ne bi mogao da lažira onakvo ponašanje ljudi na snimku, čak i da danima vežba sa statistima i to sa par stotina, a ne sa nekoliko hiljada koliko ih je bilo u Ulici kralja Milana. Nemoguće je da se toliko ljudi u istom trenutku okrene prema izvoru i počinje da beži, da bi zatim stali kako je to što je ispaljeno protutnjalo“, navodi profesor.
Još jedna vrlo bitna stvar, prema rečima Trebješanina, koja dokazuje da je upotrebljen zvučni top, jesu posledice koje je ovaj udar ostavio na ljude koji su tome bili izloženi kao što je zujanje u ušima, gubitak ravnoteže, padanje u nesvest, glavobolje, mučnina…
„To nije nešto što može da se simulira. Dakle, ako imamo posledice, a na video snimcima se čuje neobičan zvuk, onda ja ne znam kako može da se govori o tome da li se nešto desilo ili nije. Uostalom to da je zvukom delovano već potvrdili ljudi kojima je to struka“, kaže Trebješanin.
Zahvaljujući spletu srećnih okolnosti nemamo katastrofalne posledice
Naš sagovornik, kome je jedna od specijalnosti psihologija mase, objašnjava kako je ovaj događaj mogao da ima mnogo veće i tragičnije posledice od onih koje su nastupile tokom samog protesta.
„Zamislite da neki ljudi, recimo na stadionu, koji se nalaze na gornjim tribinama, naglo krenu napred i počnu da ruše ispred sebe. Tu dolazi do domino efekta. Takvu situaciju smo mogli da imamo i na Slaviji, da neki ljudi pod pritiskom tog zvučnog udara naglo počinju da beže, što je dalje moglo da se prenese i na periferne delove događaja koji nisu bili pod direktnim udarom“, navodi Trebješanin.
On smatra da samo zahvaljujući pribranošću ljudi u tom trenutku danas nemamo nesagledive posledice.
„Sreća je pa ljudi koji su bili na protestu nisu skloni panici i nisu plašljivi, jer da jesu ne bi ni dolazili na ovakav skup. Još jedna srećna okolnost je da je bila u pitanju ravna ulica. Zamislite šta bi se dogodilo da je taj zvučni top ispaljen u Kneza Miloša, a da je tu bilo puno ljudi. Ta ulica je strma i prilikom naglog bežanja niz takav teren ljudi ne bi mogli tako lako da se zaustave, i ko zna šta bi se tada dogodilo“, objašnjava Trebješanin.
On smatra da je 15. marta na delu bio državni terorizam i da ovaj događaj mora dobiti sudski epilog.
„Ne upotrebljavam tu reč olako (državni terorizam). Ako imate upotrebu sredstva policijske prinude, ona moraju da budu ograničena i da reše neki problem. Čim se to reši, sa upotrebom mora da se prestane. Drugo, legalno sredstvo prinude mora biti usmereno na grupu koja pravi nerede“, kaže on.
Psiholog smatra da je do državnog terorizma došlo upravo jer ni jedan od navedenih preduslova za primenu sredstava prinude nije bio ispunjen.
„Jedna od odlika terorizma je neselektivna upotreba sile. Teroristi biraju za napade javna mesta gde se nalazi mnogo ljudi, ne birajući ko se tu nalaze i šta radi. Smisao terorizma jeste da izazove masovni strah i paniku, a isti takav „modus operandi“ smo imali i na protestu, samo što je u ovom slučaju strašno to što je takve metode država primenila nad sopstvenim građanima“, zaključuje Trebješanin.
Stupar: Građani imaju pravo da tuže državu
Goran Stupar, advokat i nekadašnji šef grupe za krvne i seksualne delikte PU Novi Sad, kaže za Danas da postoje osnovi sumnje da je 15. marta na protestu u Beogradu prema građanima upotrebljen zvučni top i savetuje građane, koji su bili izloženi dejstvu istog, na koji način da potraže svoja prava.
„Predlažem da se svi građani, koji su bili izloženi štetnom dejstvu ovog oruđa i koji su imali bilo kakve tegobe, obrate lekarima kako bi se konstavale povrede ili druge tegobe. Verujem da će se u narednom periodu pribaviti nesporni dokazi da je došlo do upotrebe naprave koja je dovela do posledica kod većeg broja ljudi, nakon čega će oni imati pravo da tuže Republiku Srbiju i kroz parnični postupak ostvariti pravo na naknadu štete“, kaže Stupar.
On dodaje da je potrebno da svojim advokatima saopšte podatke o licima koja bi mogla da budu svedoci u ovim sudskim postupcima i da obezbede medicinsku dokumentaciju nakon izvršenih pregleda kod lekara.
„U međuvremenu će se verovatno pribaviti i mišljenje sudskih veštaka odgovarajuće struke koji bi na osnovu video zapisa i svedočenja prisutnih građana mogli da daju mišljenje da li se u konkretnom slučaju radilo o upotrebi „zvučnog topa“ ili nekog drugog akustičnog uređaja“, ukazuje advokat.
On se osvrnuo i na nezakonitost upotrebe vazdušnog topa prema građanima, ukoliko je upotrebljen od strane bezbednosnih službi.
„Postojećim Zakonom o policiji takva vrsta sredstva prinude nije propisana, a čak i da jeste, u datom momentu ni u kom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu upotrebu, jer građani nisu ni na koji način ugrozili javni red i mir, nisu izvršili nijedno krivično delo, niti su svojim ponašanjem stvorili uslove da se prema njima upotrebi bilo koje sredstvo prinude“, zaključuje Stupar.
foto (BETAPHOTO/MUP SRBIJE)
Uglješa Bokić Danas
