Бечки економски институт очекује промену власти у Србији крајем ове или почетком наредне године, потом раст бруто домаћег производа (БДП), пише данас Нова економија.
„Нисмо још објавили најновије пројекције, тренутно их спремамо, али ћемо смањити прогнозе за раст БДП-а ове године, мало, а повећати идуће две године. То је због протеста и политичких промена – видљиво је да је економска активност у првом кварталу мало успорила, али су наша очекивања такође да ће или до краја ове године или почетком следеће доћи до промене власти, па ће онда раст бити мало већи“, рекао је економиста за балканске земље у Бечком институту за међународне економске студије Бранимир Јовановић.
Додао је и да глобална дешавања, око трговинског рата, свакако имају утицај на економске показатеље у Србији.
Народна банка Србије (НБС) је у последња два месеца смањила девизне резерве којима се динар брани од евра. Од почетка 2025. године до краја фебруара, НБС је нето продала 745 милиона евра, при чему је у јануару била нето продавац 420 милиона евра, док је у фебруару ова продаја смањена на 325 милиона евра. Прошле године је деловала у супротном смеру па је НБС је нето купила 2,7 милијарди евра да би одржала курс.
„Девизне резерве су се мало смањиле у јануару и фебруару, и динар је мало ослабио, на 117,2 за евро. То је такође због неповољног економског стања, али не очекујемо неке драстичне промене. Ипак су резерве на добром нивоу – око седам месеци увоза, што је пуно висе од грубог правила да требају бити бар три месеци. Динар ће вероватно мало додатно ослабити, али не висе од 117,5 за евро“, рекао је Јовановић.
Ове године Србију очекује задуживање у виду еврообвезница до две милијарде евра, домаће емисије до 2,1 милијарде евра и зајмова из комерцијалних извора до 3,1 милијарде евра, што ће створити притисак на ионако висок јавни дуг, а када је у питању његов удео у БДП-у. Када се смањује БДП, аутоматски удео јавног дуга у њему расте. Српска Влада је и органозовала два пута у јеку протеста емисије домаћих хартија од вредности.
„Фискално стање такође делује стабилно. Дефицит ће вероватно бити мало виши него што је раније очекивало, али неће премашити три одсто БДП-а. Јавни дуг ће порасти за 1-2 процентних поена, али ће остати испод 60 одсто БДП-а“, навео је Јовановић.
Буџетски дефицит за ову годину планиран је на три одсто, али су се давања из буџета у међувремену знатно увећала због непредвиђених захтева у виду студентских кредита, школарина, плата за образовање, санкција НИС-у и потенцијалних других. С обзиром да земља има саветодаван аранжман са ММФ-ом који захтева да јавни дуг буде испод 50 одсто БДП-а, остаје да се види колико ће и да ли овај плафон бити пробијен, пише Нова економија.
Foto:BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC
