Министарство просвете на челу са министарком у техничком мандату Славицом Ђукић Дејановић не престаје да шаље „дописе упозорења“ просветним радницима који су у штрајку или у блокади. На адресе основних и средњих школа јуче је стигао допис, а у ком Министарство налаже директорима да „у најкраћем могућем року“ предузму све мере како би се успоставила настава. Једна од мера која им се налаже јесте и покретање дисциплинских поступака како према запосленима који су обуставили рад, тако и према ђацима који не похађају наставу, а казне због тога могу бити различите. О њима одлучују директори.
После неколико послатих дописа ректорима и деканима факултета у Србији, Министарство просвете на челу са одлазећом министарком Славицом Ђукић Дејановић упутило је нови допис, али овај пут директорима основних и средњих школа.
Како нам је потврђено, Министарство захтева од директора школа да „у најкраћем могућем року“ предузму све мере како би се одмах успоставио редован образовно-васпитни рад и несметано функционисање школе.
Даље се наводи да да директори морају да испитају и утврде одговорност запослених који не држе наставу, као и да испитају и утврде разлоге за изостанке ученика и да предузму мере прописане законом.
Министарство подсећа директоре на члан 126. Закона о основама система образовања и васпитања у ком се наводи да је законска обавеза директора да „обезбедите несметано одвијање наставе у школи и да поступите у складу са својим овлашћењима, како је прописано чланом 126. Закона о основама система образовања и васпитања”, истиче се у допису директорима.
Директор Прве економске школе у Београду Миле Саковић потврдио је за Нова.рс да је на адресу установе коју води стигао поменути допис.
„У принципу, то је допис за неизвршавање радних обавеза, како за професоре, тако и за ђаке. Али рок за било какав поступак је две године, ако се не варам, тако да ћемо видети шта се тачно подразумева под тим“, каже директор Саковић.
Додаје да су родитељи у обавези да оправдају изостанак ученика са наставе, што се и тражи у поменутом допису.
„Неке школе су то регулисале на овај или онај начин, али у принципу родитељи су ти који, по закону, доносе оправдање за своје дете које је изостало са наставе. У случају да нема оправдања, постоје Правилник о материјалним и физичким мерама одговорности, али моје мишљење је да ће то решити Тим за кризне догађаје који свака школа има и онда се Тиму предаје тај задатак“.
Средња школа није обавезна, али…
Иако средња школа није обавеза, наглашава директор, када се ученици упишу у њу, они имају обавезу редовног похађања наставе. А ако одсуствују са наставе, то мора да се регулише односно оправда, као у овом случају.
„То је обично било због здравствених проблема, неког такмичења и слично, тако да родитељи или школа у овом другом случају то регулишу. Сада је ипак другачија ситуација“, наводи он.
Александар Винић из Асоцијације школа у штрајку, рекао је кратко за Нова.рс да је упознат да је Министарство упутило допис директорима школа и навео да није први пут да се врши притисак на просветне раднике и родитеље.
Професор Миодраг Костић у разговору за Нова.рс истиче да дисциплински поступци за ђаке заправо подразумевају да ђаци буду кажњени, а о којим и каквим казнама је реч, одлучује лично директор.
„Незахвално је сада причати о томе зато што је много наставника и професора у обустави и онда децу не би ни имао ко да казни јер директор одлучује о казнама, али их ми спроводимо на деци. Како? Друштвено-корисним радом који би обављали одређени временски период, на пример. Можда и новчане казне јер не долазе у школу. Све зависи од директора. Он одлучује. Можда би директор децу која не долазе у школу због штрајка видое као насилнике и тако их и кажњавао – новчаним казнама које могу ићи и до чак 100.000 динара, премештањем у другу школу док се против њих води дисциплински поступак…“, истиче професор.
Подсетимо, Министарство је „казнило“ наставнике и професоре умањеним фебруарским зарадама, о чему је Нова.рс писала.
Slavica Đukić Dejanović Skupština Srbije Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs
Сања Радовановић Нова
